Još uvek mi koža miriše na tebe. Gledam u snegu tvoje tragove kako polako nestaju i čekam dan kada ćeš ih opet praviti u tek izasloj travi. A pahulje, tvoji nemi saveznici, zatrpavaju ih , da se ne vide, žele da te zaboravim. Ne dam se, prepuštam se sećanju na momente koji dišu na mom telu.
Svaki naš susret je izlet u paralelni univerzum gde je sve jedan trenutak koji traje. Udahnemo duboko i svaki put oborimo neki sopstveni rekord. To je suština našeg postojanja, pobediti nas, ovake kakvi smo, teško promenljivi, postojani,slični, a opet mnogo različiti.
Teško da išta može prekinuti tišinu kao tvoje ćutanje. Teško da išta može dočarati ono što osećam kao tvoj pogled koji se gubi u zelenilu mojih očiju. Naizgled su prazne,ali ti imaš moć da vidiš suštinu. Čeznem za tvojim dodirima i nedostaješ mi i dok si tu blizu mene.
Pahulje su sakrile tragove tvojih stopala, ali ove mirise ni voda ne može oprati. I kad me se dovoljno uželiš, znaš gde me možeš naći.Čekam te...
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Kisssss