Teslio

Vatra i led, sever i jug, zemlja i nebo..dovoljno?

I da, čuvena teorija kako se suprotnosti privlače. Magneti sa dva suprotna pola, pa zar nismo svi druga polovina nekoga?

Samo se mora tražiti, prevrtati zemlju, nebo, kosmos ceo. A nekad i ne nadjemo. Ne čitamo dobro znake koji nas okružuju, nepismeni za tumačenje mape izgubljenog blaga. Znam mnoge koji su odustali, prepustili se apatiji večitog zanosa , umorni, iscrpljeni, otrovani lošim ishodima.

Opijeni , oni zaneseni, oni tragaju, večiti optimisti. I umiru sami, ali tragajući..svetlom stazom hodajući.

A neki kad nađu, ne znaju da čuvaju. Prepuste se osećaju sigurnosti, lakoverni i trenutno srećni, zaboravljaju težak put potrage. Onda ih na ćošku neko gurne i skloni i otkine od njega tu polovinu, zalepi za sebe.

Ima i kolekcionara. Oni čuvaju svoj eksponat, što ga duže imaju sve je vredniji. Postavljaju na najlepšu policu i dive mu se svaki dan. Umeju da pronađu u svojoj opsesiji svakog dana nešto novo lepo što nisu do tada.

Zaljubljenost ili ljubav- svejedno je, bitno je da postoje one polovine vredne traženja i habanja đonova naših života. Bitno je da postoji cilj, želja, i sreća i tuga. Što stariji  to iskusniji u potrazi i razumevanju znakova, mapa i neizgovorenih misli. Iako se gubi draž neznanja I neiskustva, čovek je misterija,  vuče u nova istraživanja.

U nekom momentu staću i zagledaću svoje cipele. Đonovi će biti pohabani do neupotrebljivosti. Jedan tvoj osmeh  očima dovoljan je da potvrdi da nisu pohabani uzalud. Reči će biti suvišne. Zagrljeni, ostavićemo svoje cipele u kutiju, hodaćemo dalje bosi.