U jutarnjoj rosi kupa se osmeh tvoj.Senka preko lica prelazi dok oblak nekud žuri.
Ima li lepšeg mirisa od jutarnjeg?
Dok dan pravi prve korake, i dok se sunce sanjivo budi, posmatram tvoj odsjaj u toj kapljici rose kraj mojih bosih stopala.
Suton...mesec oslikava tvoju senku na mestu gde je jutros bila rosa.
Oblici se u tami prepliću. Nejasno, poput pogleda u magli, neka silueta odlazi u nepoznato.
Vratiće se. Čeka neki novi dan.
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Знам једног дечка који је написао збирку песама посвећену једној Сенки ! Удала се. не знам, жене у чудне или чудесне, као да не чекају да се сенка врати са разлогом на заказано месту у неком одређеном тренутку.....
I nek izvine Ivy što postavljam ovde moju omiljenu(ako smeta, izbriši)
====
ambrozija, invazija, ti i ja:.
da li 4 izjutra može još uvek da se zove noć
jedva da sam izgoreo par sati kojekakvog sna
kad
otvorio se cvet ambrozije i poslao polen
u invazijuuuuu
probudix se u xipu
punog nosa
evo ga čim mi svest alarmira dux
kijam uxxxxxxxxxxxxxx
pootvarale mi se sve oči i više od toga
znoj nervoza bol u glavi
vrat u xaosu
stomak se ubuđao
ne može da svari
kasnu supu živkin ajvar beli luk
koziji sir rukolu kupine
sve do na kraju lubenice direkt iz frižidera
i moj džem od šljiva sa rumom i cimetom
ti i ja
red poljubaca
red najlepše večere na svetu
špica nekog filma sa par minuta dodirivanja
i naglo snom pokošeni par grešnika
mada je trebalo sve obrnuto
rana večera
lubenica ajvar sir pa topla supa na kraju
a pre svega petosatno vođenje bez vađenja
i obavezna šetnja pred spavanje
pazi obavezno
a ne mi
vidi
evo i ti se boriš
vidim sanjaš me na tuđem brodu
nešto trabunjaš
čigriraš očima ispod kapaka
direktna revija popizditisa
i tebi ladna lubenica smrzla mast koja ne može da se razgradi
evo
okrećeš se
tražiš pomoć
ja te slinav grlim desnom rukom ispod tvog jastuka
levom te mazim po znojavom najlepšem čelu sa okolinom
na svetu
počinjem da te ljuljam ko bebu
i pevao bix ti kad bi glas xteo da sledi emociju
ovako
samo zaljubljeno plačem
i češkam te po kosi
ljubim kud stignem
i šapućem duuuušššššo moja
i u trenutku kad ti oči poprime kontrolni prorez
ti vidiš u mojim očima da klečim ispred naše ljubavi
klanjam joj se
grešan
smušen
sav naopačan
ali potpuno i jedino tvoj
i to ne slučajno
nego
baš
namerno tvoj
Čudo je da njihove senke ne idu za njima,
nego ostanu kraj onih koje su zavolele...
Može li senka zaista zavoleti nekoga drugoga,
više nego onoga čiji su lik ocrtale?
Može li senka zaista zavoleti ikoga?
Može li ljubav načiniti senku?
Da li je lepša senka koju načini Sunce - oštrija, jasnija, preciznije ocrtana...ili je lepša Mesečeva senka, nejasnih rubova, treperava...tek nijansom od tla izdvojena?
I šta znači to da je teško videti svoju senku, ako smo okrenuti ka suncu? Moramo li se zaista okrenuti od svetlosti da bismo spoznali kakav lik ocrtavamo na ovome svetu?
I zašto tema o senkama uvek izazove toliko pitanja?
I zašto je senka oduvek u ljudima budila čudne emocije, pa su je čak merili i uzidavali?
Zašto su senke senovite?
Zašto...?