Teslio

Dve suprotstavljene, ali komplementarne sile. I kako mi to postižemo?

Neprekidno se privlačimo, širimo i skupljamo, i stvaramo beskrajno mnogo oblika telima kada su blizu. Kreiramo jedinstvene kombinacije reči i pogleda. Razmenjujemo energiju, dopunjavamo se i bivstvujemo.

Borimo se jedno protiv drugog jer ne možemo bez nas. Ipak, na kraju, spojimo se u celinu koja je krivudavom linijom presečena na pola, dva u jednom, jedno u dvoje...

Da li je to ljubav ili iluzija o tome kako se suprotnosti privlače? Ne, nije. Ni jedno, ni drugo. Ljubav kao apstraktna činjenica stanja u kojem se ljudi zadese mnogo je zamršenija od ove energije koju razmenjujemo. A možda grešim, možda je ovaj krug izvor svega, možda moja polovina zaista ne može bez tvoje.

Da mi nedostaje deo primetim tek kada si blizu. Onda sile počinju da deluju i da me privlače, da se spojimo, da se ne razdvojimo, da cirkulišemo jedno kroz drugo. Dok nisi tu, prisutan je osećaj da nešto fali,ali bez definicije šta je to.

Ta praznina dobije smisao kad se pojaviš. Onda shvatim da si mi sve vreme nedostajao TI.