Teslio

slusham pesmu od Poslednja igra leptira .. umiru jeleni .. i vracam se u lepa vremena ... 

u mladost .. sto ne znaci da sam stara .. ali kad sam bila jos naivna,  .. kad sam gledala jos romanticnim ocima svet ...

kad sam verovala u dobrotu ljudi .. u ljubav ... u dosta pozitivni stvari ... 

Lepo je vratiti se u takva doba .. posle radnog dana .. posle nervoze zbog posla ili sto sam opet cula da neka draga osoba bolesna ili nestala ... 

Dali su to godine sto smo postali tako hladni, realni i ponekad i distancirani ??? Ili nas zivot naucio da nije sve tako sjajno sto sija ??? Kako je bilo sve nekako lakse kad smo ishli kroz svet da ne mislimo na sutra nego smo ziveli danas sad ovaj trenutak to sad ne mozemo .. razmisljamo o bracnom partneru, deci , poso , kuca ... familija i mnogo vise stvari i

onda odes na chat da malo odmoris mozak ... i vidis da cak i u ovom virtualnom svetu .. malo ima lepog ... Umesto da se opustimo da se smejemo, da pustimo neke ljude da budu to sto zele u virtualnost da budu ... neki gledaju kako cu da te povrede, da te maltretiraju (sto mi tako smeshno slovima.. ali sve je covek spreman .... Umesto da se radujemo sto se vidimo da se malo citamo o nasim problemcicima pricamo ..( ali kako kad neki samo citaju i onda da pljuju .. da pisu gluposti i lazi o toj osobi ) ... 

opet  sam otisla predaleko sa mislima ... a i pesma je prestala ... vracam se u moju realu ... zvoni mi fon .. drugarica mi dolazi na kafiTzu ... jel ima nesto vazno da mi prica ... (ljubavni problemi ... reala .. kao drugarica slushaj jel pravi drugovi su uvek tu) .. 

eh kako je lepo nekad samo pustiti pesmu i vratiti se u lepa luda mlada vremena .... Mislim secanja su naj bolji lek da odmoris dushu :)))