I uzalud su svi dani u kojima budemo savršeni….u kojima damo sebe do srži….u kojima volimo i ono sto možda ne zaslužuje da bude voljeno! Jedan trenutak slabosti oduzme sunce svim lepim stvarima. Zašto se onda truditi? Na kraju….a kraj dodje, u očima onih za koje se boriš….loš si ratnik. Okrenem se…i idem dalje u susret novom suncu i dugi. Možda ako je stignem snovi postanu stvarnost, ali ne sa tobom, nego nekim ko će umeti da ceni ono sto od srca dam. Moj osmeh znači mnogo….to znaju oni kojima ga pružam svaki dan, a osećaj zadovoljstva koji sada imam u sebi, iako izdaju još uvek osećam pod kožom, nema cenu…. Neka te sreća prati…. Uz lakovernost koju imaš prema onima kojima ne trebaš da imaš….trebaće ti!
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Elem nemoj sad da odustanes od pisanja.Cekamo anstavak npr o tvom lepom Novom Sadu:)Poljupcitj