Evo već 10 je godina prošlo od mog odlaska iz rodnog kraja. Bio je to put pun nade, i na sreću, želje se jesu ostvarile. Međutim, što više boravim u Kanadi sve više upoznajem "lokalni mentalitet" i primjećujem mnoge sličnosti u odnosu na naše razmišljanje. Ja ne kukam, za mene je Kanada dobra i vise nego sto sam se nadao, premda taj "mentalitet" je zaista cudan.
Ja sam imao neku srecu da nadjem "permanent" posao odmah posle 2 godine boravka u Kanadi i da ga zadrzim do dana danasnjeg. Naime, interesatno je bilo da kad sam dobio posao ljudi koje sam tad poznavao iz nase zemlje su me pitali kako sam usao u tu kompaniju. Kazu bez dobre "veze" ili bez rodjaka tamo se ne dobija posao, a firma je medju top 5 u gradu.
A ja onako "naivno" pa ljudi ovo je Kanada, nema vise cile mile ko u nasem kraju, pa turi kovertu sa lovom, pa rucak, pa "trta mrta". Hmm...evo 8 godina i dalje sam na istoj poziciji s tim da sam u potpunosti promenio drustvo i sve vreme sam sa Kanadjanima.
Posao koji radim je nesto u prevodu kao "rukovodilac smjene" i nisam clan Sindikata (Unije). Sad se cesto setim onih koji su se cudili i pitali kako sam ja "upao" u takvu firmu i shvatio da Kanada nije nimalo drugacija od nase zemlje, barem sto se tice "dobijanja" posla.
Za poslednjih 8 godina sam aplicirao 7 puta za jednu istu poziciju i 2 puta pozvan na intervju, ali "brale" ni makac, a onda nekoliko puta cujem da se niko nije prijavio za posao, nego su ponudili posao najboljim radnicima iz tog odjela.
I tako je to i ovde da bi ste prosli dalje morate nekom dupe da ljubite, a ja, pa ja nikad nisam bio dupeljubac i mrzeo sam koverte sa lovom. Zalosno stvarno zalosno, evo mene sa 33 godine pobeleo sa obe strane od nerviranja, barem dok mi je bilo stalo da budem dio nekih promjena, a sad, pa sad me boli "cuna" sta ce da bude. Kao sto Kanadjani kazu: "This place will be here, even after you are gone, so what is the point?"
Prijavite se da biste objavili novi komentar
ok !