Teslio

Kad kažemo šalter, prvo pomislimo na opštine, sudove, pošte. Retko ko se seti šalteruša u Domovima zdravlja.

Možda nije u redu da blatim koleginicu, jer i ja radim u državnoj upravi i na budžetu sam kao i ona, ali, ovo šta mi se danas tamo, u DZ dešavalo zaslužuje da podelim sa svima. Možda i sa nekom od nadležnih službi Ministarstva zdravlja.

Tomica je Zoranu u amanet ostavio reformu zdravstvenih ustanova. Prevedeno na jezik laika-zakazuju se pregledi, dan, dva unapred. OK, hteo čovek da se izbegnu gužve u domovima zdravlja.

Dolazim tačno u 14.00. Hoću da predam knjižice, uz njih dajem i 100 dinara participacije, i....Čekamo...Čekamo. Ona ne diže pogled. Ja ćutim. Moja maman puca i lupa joj na šalter. Čovek iza nas se glasno buni. Otvara onaj šalter i već osetim da je uključena klima, a u čekaonici je pakleno vruće. Pacijenti ne treba da se prehlade, valjda.

- Šta hoćete? - pita drsko i bezobrazno.

- Imam zakazano u 14.00 a već je 14.10, kažem i dajem knjižice.

Ćuti kao nema.

Ulazimo u polupraznu, ali toplu čekaonicu. Lekarka proziva. Ljudi ulaze i izlaze. Pacijenata kod moje lekarke nema.

Vreme prolazi. Maman odlazi do šalter sale da vidi šta je sa knjižicama. Stoje tamo.

14.30. Čekamo. Mama se vraća i pita za glavnu sestru. Kažu joj da radi pre podne.

14.40. Konačno donosi kartone i osorno dodaje " prozvaće vas doktorka".

U roku od pet minuta završavamo posao kod lekarke. Samo je napisala recepte za redovnu terapiju. Pita i da li hoću bolovanje, kažem da neću jer sam na godišnjem odmoru, a kad budem dobila poziv za banju, uzeću bolovanje.

Vraćamo se na šalter. Ponovo čekamo. Maman mi dodaje "Knjigu utisaka" i počinjem da pišem sitno pisanije. Spominjem i da znam da je skoro izabrana nova direktorka DZ. Dodajem da radim u organu državne uprave i da je moja opština, tj, da smo mi zaposleni dva puta nagrađivani kao najljubazniji službenici, što na gradskom, što na republičkom nivou. Besno dopisujem i da se neću potpisati, ali da ću podatke ostaviti zaštitniku prava pacijenta i Ministarstvu zdravlja.

Popunjava još recepte, a ja već napisala više od pola strane sveske formata A4. Nešto sumnjičavo gleda moje recepte i odlazi kod lekarke. Ostale šalteruše i prisutni pacijenti gledaju dok ja pišem.

- Evo izvolite- baca knjižice i recepte maman u naručje.

Ne kaže ni " Izvinjavam se " ni " Doviđenja "...ma kakvi.

Posle odlazimo u apoteku. Tamo me obara sa nogu ljubaznost devojke koja je očigledno skoro počela da radi.

Brzo i efikasno završavamo kupovinu lekova.

Besno izlazim još pod uticajem "Mice šalteruše" i palim cigaretu. Na plus beskonačnost obilazimo obližnje radnje.

Moram da smirim nervozu.

Sada, dok pijuckam kafu razmišljam o svemu. Ta "Mica" je zamena lekarkine medicinske sestre-stalne. Valjda je devojka na odmoru. Za razliku od nje, ta devojka je skroz ok. Da, nju sam pohvalila u onoj "Knjizi utisaka". Dobro je. Što da ispašta sutra neko ko je ok, a ko verovatno nikada nije nagrađen za svoju profesionalnost, kao što ni "Mica" verovatno neće biti kažnjena. Ili možda hoće?

Ko zna.