Чекајући гласника
како је мрак влажан и лепљив?!
небом боје мастила плутају ноћна светла
авиона, комета, свитаца
што се не види све кроз мокро лишће нашег света
овде у гају, где роса осваја прве метре
седим и чекам гласника да ме поведе
ко би рекао да постоји сав овај свет
ноћне бубе и мириси дудиња, купине у сандали
лисице!!?
лисица је три пута долазила
загледала ме и проучавала
уверена да не умем да јој читам мисли
- док се нисам открио ..
било ми смешно да се фолирам
па сам је упитао
- добро, принцезо, претпостављам да нисам за јело?
упитао, гласно мислећи ))
стресла се од страха и изненађења
а онда су је сустигли љутња и радост
љутња – што сам је тако надмудрио
и радост – да телепатија није нестала легенда
да су њена сећања на телепатију жива и стварна
од усхићења је хтела да ме угризе
али сам то свеједно предосетио
и млатнуо је граном, онако домаћински
онда је пришла и склупчала ми се уз колена
потурајући свој топли, пулсирајући врат и жилава рамена
да их мазим
хоће ли се у овој васиони наћи неко
ко више воли да мази, него да се подмешта?
ноћ је све више освајала
небо се из мастиљаве претворило у згажене купине
сателити су нечујно парали облаке
ми смо чекали гласника
загледани у даљине
-
jagodica 19. jan. 2013.u 16:08Miris dudinja..to je za mene velika nostalgija..otkad smo se iselili nisam ih nikad vise videla a kamoli pomirisala..mozda i ja sacekam glasnika...
Prijavite se da biste objavili novi komentar