Чекајући гласника

Kategorija: Сећања
Tagovi: Можда Смрт
1 komentar

како је мрак влажан и лепљив?!

небом боје мастила плутају ноћна светла

авиона, комета, свитаца

што се не види све кроз мокро лишће нашег света

 

овде у гају, где роса осваја прве метре

седим и чекам гласника да ме поведе

 

ко би рекао да постоји сав овај свет

ноћне бубе и мириси дудиња, купине у сандали

лисице!!?

 

лисица је три пута долазила

загледала ме и проучавала

уверена да не умем да јој читам мисли

-                     док се нисам открио ..

било ми смешно да се фолирам

па сам је упитао

-                     добро, принцезо, претпостављам да нисам за јело?

упитао, гласно мислећи ))

 

стресла се од страха и изненађења

а онда су је сустигли љутња и радост

љутња – што сам је тако надмудрио

и радост – да телепатија није нестала легенда

да су њена сећања на телепатију жива и стварна

од усхићења је хтела да ме угризе

али сам то свеједно предосетио

и млатнуо је граном, онако домаћински

 

онда је пришла и склупчала ми се уз колена

потурајући свој топли, пулсирајући врат и жилава рамена

да их мазим

хоће ли се у овој васиони наћи неко

ко више воли да мази, него да се подмешта?

 

ноћ је све више освајала

небо се из мастиљаве претворило у згажене купине

сателити су нечујно парали облаке

 

ми смо чекали гласника

загледани у даљине

  • jagodica
    Miris dudinja..to je za mene velika nostalgija..otkad smo se iselili nisam ih nikad vise videla a kamoli pomirisala..mozda i ja sacekam glasnika...

Prijavite se da biste objavili novi komentar
dulebg
SERBIA
posmatrach