Teslio

Setih se tih dana od pre desetak godina, vremena u kome sam tragao za bajkama koje su trebale sinu za školu,... Naravno, jedva pronađoh nekoliko neophodnih mu bajki, a kasnije pokrenuo svoj edukativni forum, no kanije ću o tome. Sad je reč o bajkama!

Uz pucketanje drva koje je dopiralo iz predsoblja u kome se nalazi "kamin", razmišljao sam o bajkama i o mom neiskustvu u pisanju istih. Odvažih se da napravim iskorak u svom hobiju u kome su preovladavali svi mogući i nemogući žanrovi ali ne i bajke. To mora biti bajka za odrasle.

Evo jedne od njih u nešto kraćoj verziji;

U jednom kraju kada krenete ni levo ni desno, ni pravo nego malo krivo, naići ćete na ljude koji imaju srce od stakla.Uvek, kada bi nekoga zavoleli, jedan delić srca bi se odlomio i postao deo voljene osobe.
Oni, koji su spretno izbegli ljubav imali su jednobojno i bez ožiljaka, a nekima je duša izgledala kao šareni kolaž.

...............................................................................

Nije mu uzvratila osmeh....
Pogled tup bez nade lutao je daljinama.
Prepoznao je taj izraz lica i skupljene ruke.Viđao ga je već mnogo puta.
Znao je da u dlanovima krije slomljeno srce.
Nije je pitao "zašto". Tuga je tuga, jednako bolna bez obzira na razloge.
Otvorila je šake i pružila mu komadiće stakla koji su podsećali na suze.
Pružila je svoje srce kao da mu ga poklanja, kao da je bezvredno.
Bilo je razbijeno na stotinu komada.

- Nespretna i slaba, dozvolila sam da se polomi

Svakog dana se vraćao na isto mesto i spajao deo po deo toplim rečima. Osmesima je mamio da mu pomogne. Ćuteci sa njom dopirao je do najkrhkijih krajeva. Znao je da ne može da ga zavoli i ništa nije tražio. Ma koliko bilo razbijeno, srce kao srce, dok god ima ljudi i nade ponovo hoće da udara.
Krišom je odlomio delove svoje duše i sastavio svoju najdražu slagalicu, pozdravio se i otišao dalje.

- Više ti nisam potreban

Širom je otvorila ruke i razvukla osmeh.

................................................................................

Hodala je dugo tražeći ga u poljima kamilice, pored reke, medju slomljenim dušama.
Prepoznala je taj izraz lica, skupljene ruke i tup pogled što šeta daljinama.
Lagano mu je otvorila dlanove.

- Sada, kada ga imam, sada si mi najpotrebniji... U njemu su tvoji tragovi

U jednom kraju kada krenete ni levo ni desno, ni pravo nego malo krivo naći ćete ljude koji imaju srca od stakla. Uvek kada nekog zavole, delić njihovog srca postane i deo te osobe. Oni koji su se plašili da ga ne polome imaju dušu bez boja. Ona najšarenija srca koja podsećaju na kolaž, ona koja su se nekada i razbila, postala su najlepša i najčvršća.