Jedan od meni najdražih pisaca, filozofa, i još šta sve taj neiscrpni čovek može biti.
Još jedan Don Kihot definicije da je ljubav besmrtna, da ne postoji "ovolika" i "onolika ljubav", da je onaj koga volimo večno živ, i tako vekovma živi besmrtno i voli se. Voleo bih da imam jednu Veru Pavladoljsku, kao što je on imao svoju pravu, pravcatu Veru Pavladoljsku, koja siguran sam i danas dan ZNA da je voljena.
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Matija je neverovatan um...
Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moras ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao.
Kad dođes u bilo koji grad
Odakle bilo
Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina
Ili niotkud sasvim svejedno
Kod odeš od svoje kuće
Bilo kuda
Samo da što pre odeš
I dođes u bilo koji grad
Recimo u Valjevo
Kad god da dođeš
Doći ćeš vrlo kasno
Jer se dugo putuje
Dok dođe u tvoj zivot
I tu se zauvek zaustavi
Ona koja je prema tebi krenula
Iz velike daljine
Odnekud iz Ruskog Jerusalima
Sa Kavkaza iz Pjatigorska
U kome nikad nije bila
I zvala se kako se zvala
Recimo Vera Pavladoljska
I izgledala kako je izgledala
Kako više niko na svetu ne izgleda.
Kod dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Jer gradovi su uvek daleko
I u njih se dolazi iz daljine
A svako putovanje se oduži
Jer svi misle jedino o povratku
Mada povratka nema
A ko god odluči da putuje
Mora krenuti jednog dana
A kad god krene
Krenuće u ono doba
U koje uvek neko kreće od kuće
Obično u nedelju
Kad si i ti krenuo
A kad god je nedelja
Najčešće si u nekom drugom gradu
A u kojem god da budeš
Recimo u Valjevu
Biće to jedini grad
U kome si oduvek bio
I čim si čuo njeno ime
I pre nego što si je sreo
Oduvek si je znao
I voleo već vekovima.
Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dodjes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje
Tvojim i batom još nekoga
Ko s tobom putuje
I glas mu ide po vetru
U dan neobičan za to doba godine
Da ni sam nećeš biti siguran
Ni koji je to grad
Ni koji su tvoji koraci
Samo ćeš poznati onaj glas
Koji ne ide po vetru
Nego se javlja u tebi
U dan neobican za to doba godine
Kad nije ni bilo vreme da budeš u Valjevu
U koje si došao kao neznanac
Ne znajući nikoga
Ni grad ni Veru Pavladoljsku
Ni da se zavole najviše
Oni što se znaju najmanje.
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Svet će postati uspomena na nju
I neće biti ni jednog mesta na zemlji
Gde te neće sačekivati
Ni ogledala u kojem je nećeš videti
Ni plave kose koja nije njena
Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha
Zapamtio je prostor
Gora i voda
Onakvu kakvu si je prvi put video
U bilo kojem gradu
Recimo u Valjevu
U Karađorđevoj ulici
Između Pošte i Suda
I evo nailazi ono doba godine
Ili tvoga života
Kad su sve žene ona
I nose njenu glavu
Ali ni jedna celu
A ona živi nepoznata među ljudima
Odmara se od tebe i od svog imena
Ali ma gde živela i ma ko bila
Znaćeš da je to ona
I da ne može biti niko drugi
Jer nikog drugog na tvom svetu nema.
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Recimo u Valjevo
Okružiće te deca kao svakog pridošlicu
I u celom gradu nećeš poznavati nikog
Jer su svi otišli
I s tim bi se nekako pomirio
Ali niko se ne vraća
Sve je gotovo a još nikoga nema
Niti ima čvrstih obećanja
Da ćemo se ponovo sresti
I to je ono što najviše zabrinjava
Pa ipak čovek nije manje nego voda
Pa voda ne umire
Niti je smrt nešto
Što se na svetu događa prvi put
I da živimo hiljade godina
Prošle bi kao jedna
Jer godine su tu da dođu i odu
Ali sve što je njino
Nije Vera Pavladoljska
Koja ti je dala što ni sama nije imala
I uvek bila pomalo u oblacima
I u njih se konacno preselila
Ali dok iko ikom čita ovu pesmu
Ona se rađa sve svilenijeg osmeha
I nema ništa sa grobljem i smrću.
Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Sve će ti biti odnekud poznato
Kao poljubac već davan nekome
U grad ko zna koji
Kad dođes ko zna kad
I ko zna otkud
Ili Veljeg Dubokog ili niotkud
Sasvim svejedno
Sve će ti biti isto kao da nisi dolazio
I da uopšte ne postojiš
Jer proviđenje ne zuri
I ništa ne zaboravlja
I ne fali mu ni mašte ni ideja
Da sve poveže i ispuni
Kao što je pisano
Samo ti ne bi bio isti
I ništa ne bi bilo kao što jeste
Da je moglo biti kao što nije
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedan dolazak
I samo jedan susret
I svaki je prvi i jedini
I nikad pre ni posle nije se dogodio
I svi gradovi su jedan
Delovi jednog jedinoga grada
Grada nad gradovima
Grada koji si ti
Prema kome svi idu
Da se sretnu sa tobom
Dobro je što si došao
Da se u to uveriš
Baš u Valjevu
I sretneš Veru Pavladoljsku
I čim si je video
Oduvek si je voleo
I unapred oplakivao rastanak
Koji se zbio
Pre nego što si je sreo
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedna žena
I jedan jedini dan
I jedna pesma nad pesmama
I jedna jedina reč
I jedan grad u kome si je čuo
I jedna usta koja su je rekla
A po svemu kako su je izgovorila
Znao si da je izgovaraju prvi put
I da možeš mirno sklopiti oči
Jer si već umro i već vaskrsnuo
I ponovilo se ono što nikad nije bilo.
"I čim si čuo njeno ime
I pre nego što si je sreo
Oduvek si je znao
I voleo već vekovima."
Dok sam mu verovala, kupila sam majci jednu od njegovih zbirki pesama, zarad njegove ljubavi prema Veri Pavladoljskoj... ali, ali i samo ali ????????????
ljubav je u coveku koji ima srca ! nisu potrebne pesme u toj i tolikoj meri sa kapicom
Šerloka Holmsa. mali kamen prevrće kola. ne verujem mu............sori. ali ne sporim da ima nešto u tom što me nećeš i što ja tebe neću :) Duško Trifunović.
p.s.
ovo je moje mišljenje.
p.s.2
vera postoji u svakoj ženi, ako je nađeš, sigurno..... ili možda ne ?
ne delim ljubavi na anonimne, i ne anonimne. ljubav je ljubav. opet se radi o novcu, zavesame, i bestidnim nagradicama. ponekad u kovertici \:(
Nikada me nije zanimalo da li je pevac razveden ili je u vezi sa nekim, niti sta je jutros doruckovao,... Isto vazi i za sve ostale koje volim i koje ne volim.
Matiju IZUZETNO cenim, a sto je jos teze - i razumem!
Poneki su jednostavno nemocni da shvate sta je on zeleo da kaze. U svom neshvatu pribegnu onome sta im je lakse, pa taman to i ne bilo tako :)Sto se tice politike - apolitican sam do besvesti :)
a ja cu dodati, 20 ljubavinih i jedna ochajna.
kada bi bili slicni, musko-zensko, onda bi moj komentar bio primljen kao mulj ili voda iz te cesme. no ipak, ja sam samo cesma, a ma sta teklo iz nje, nije bitno. obuhvatila sam vezano za Beckovica ono sto je pomerilo sliku o njemu. ne sporeci njegov iskaz ma na koju temu. umni, filozofski, lirski, poetski, buntovni , ljubavni i slicno. lepa mu je cesma i ono sto tece kroz nju.
Gore si rekla (u PS2):
"vera postoji u svakoj ženi, ako je nađeš, sigurno..... ili možda ne ?"
Pri pretpostavci da je "vera" trebala započeti velikim slovom "V",neznam u kojoj bih se meri mogao složiti sa tobom? Moje dosadašnje iskustvo ne govori u prilog ovome. Naime, ogronma je većina žena koje su sazdane kao po nekom šablonu, jačine sličnosti "jajeta jajetu". Družim sam se sa tek par žena, koje su bar u nekoj meri uspele da izađu iz tog "šablona" i načine ih u nekoj meri posebnim. To su supruge mojih prijatelja. Inače, nemam običaj da se družim sa ženama, nisam od "tih" :)
Opet, kad je reč o Veri Pavladoljskoj, Matija je tu da nam opiše jednu sasvim posebnu ljubav, jednu nadasve originalnu osobu koja je zavredila životnu pažnju i ljubav veličine kao što je on.
osobno se družim najviše sama sa sobom, splet okolnosti. mogla bih na dugo i široko na ovu temu, jer je zaista potrebna i meni samoj. Negde sam skrenula u slepu ulici, iz sličnog razloga o kom ti pišeš za šablon u ženskom pakovanju.
Baš zato što verujem da postoji još mnogo Vera, a negde se pribojavam da ona druga jača strana, zvana muškarac, pribegava opet nekom šablonu.
Ustuknula sam, jer ne znam zašto ljudi ne koriste tu lepu pojavu života, TRENUTAK. Od njega se može živet kao da te sunce obasjava i po najvećem nevremenu. Bilo kako bilo, verujem da Vera postoji, verujem da ima još ljubavi zbog kojih možeš plakati koliko su lepe i čiste.
Da , zbog Vere sam i ja plakala. itd.
ne zameri mi ako sam negde pogrešila u promišljanju na temu ove posebne ljubavi koju bi svako trebao da zasluži !
..............................
Dogodi se da priča nezaustavno proklizi i pri najvećem razumu, koji je neretko (u stvari) najmanji, kad se pokrene mozak umesto srca, kad uravnotežimo dah i time samoubijemo ono iole.
Verovatno postoji još poneka "Vera", Marsovac, Yeti,...
Znaaam da odnekud iz ponora duše verujem u Deda mraza.
A ti? :)