Teslio

Filozofija je carstvo uma, a um je carstvo slobode za kojim sam težila oduvek!

I to ne slobode kao raspojasanog voluntarizma i terora subjektivnosti, oslobođene moralnih principa i odgovornosti, već samosvesne nezavisnosti...

Duboko verujući u doslovnu istinitost stava da je sve što je umno stvarno, a sve što je stvarno umno,sa stoičkim mirom prihvatila sam teoriju "diferencijalnog računa", kao matricu po kojoj bih trebala bivstvovati..

Taj čika Lajbnic, zadivio me svojom teorijom koja kaže: ljudsko razmišljanje se može svesti na račun vrsta,klasa i da takav račun može da razreši mnoga neslaganja, razlike u mišljenjima.

- "Jedini način da ispravimo naše mišljenje je da ga učinimo opipljivim, stvarnim poput matematičara, tako da kad otkrijemo našu grešku, i kada postoje sporovi, neslaganja među ljudima možemo prosto reći:Hajde da izračunamo, bez dalje prepirke i da vidimo ko je u pravu"

Taj isti čika, je svet zamislio kao monade (klice života..duhovne suštine).

Prostorno....to je vremenski svet materijalnih stvari i bića od kojih ne postoje dve apsolutno iste, ni dva ista trenutka u zivotu.

Njegov princip identiteta nerazlučivog tvrdi, da su ličnost X i Y identične, ako i samo ako dele ista suštinska nerelacijska svojstva.

Zamislite tu hladnoću bez-prozornog sveta..bez nemogućnosti prisnog ili radoznalog povirivanja...

Te njegove monade se ne dovikuju, čak i onda kada se osećaju usamljeno, jer ne znaju za postojanje drugog!

Svaka od njih, bez mogućnosti međusobnog uticaja ima svoju predstavu sveta.

Čisti užas...rekoh vam, da je taj Lajbnic..ljudina:)

O, onoj drugoj teoriji, koja je vezana za geometriju, opisaću kasnije...

Kada je o matematici reč, ja sam čist duduk... Tabula rasa...:))

U mojoj metodološkoj glavici, ta božanska nauka svedena je samo na dve okrepljujuće činjenice.

Obe predstavljaju teoretski, dakle, umni dokaz, da bića..makar bila matematička..makar bile čiste ideje, osećaju potrebu prožimanja i spajanja.

E,sada..što se tiče brojeva, pitagorejci su neparne brojeve pretpostavljali parnim: podeljeni na dva, parni brojevi se razdvoje na identične skupove i između ne, ostane ništa!

A, ništa,  je za Helene-Haos.

Neparni brojevi pri deljenju imaju jedinicu viška..hah..to je ipak nešto..:))

Sad ću o onoj pređašnjoj geometriji...koju usputno spomenuh!

Paralelne linije ipak se seku, u zamišljenoj tački, negde, u beskraju...

Užasava me pomisao ne-presecanja, ne-spajanja..prizor ispruženih ruku koje ne mogu da se dodirnu.

I kako ne zavoleti matematiku...:))?

Da li spomenuh, da ne volim rastavne veznike?

E, još ću o ovom , i završavam:))

Stavljam utešno > i < gde treba i gde ne treba, samo da da je što više tih i...što više mogućnosti da se naprave mostovi nad prazninama.

A, dvosmisleni, sastavno-rastavni veznik IPAK (koji za divno čudo, danas ne spomenuh), donosi uvek povoljan obrt  svakoj prostoj i složenoj rečenici...

U znak zahvalnosti..(puno puta mi je pomogao "IPAK" da budem jasnija) ponovo ću ga ispisati, neka se šepuri..taj mali hrabri veznik IPAK..IPAK...IPAK...i neka se sastavi sa rastavnim veznikom i...jer je..IPAK sve moguće:)))

Duboki uzdah olakšanja....jer sam spoznala da 2 i 2 IPAK nisu uvek 4..:)))

Ako znam šta sam sve ispisala...neka me pregazi traJvan..ha-ha-ha-haaaa:))))))))))))

Do skorog pisanja.....Odmahujem uz osmeh:))