Krenulo hladno vreme a to bas nesto i ne volem. I jos ova magla pa sve sivo i nekako se slika razliva. Na moje turobno psiho stanje paše samo tako. Poletna sam ko nilski konj. Na to će moja sestra - ko onaj iz crtaća. E još mi samo haljinica fali i prueticu da napravim.
I skontam neslavnu stvar da me ništa ne veseli, a silno se trudim da selektivno gledam i nekako ukebam lepe stvari al mi ne ide. Sve grđe od grđeg. Posle se bacim u analizu - sestro, jeste svet bljak al mora i tebi koja da fali u glavi. Zakrečo mi neki put za te plus i pozitiva imulse, mora da je to. Znate ono od slabe upotrebe zarđaju stvari.
Ma zarđala sam skroz, smore me debil pričama na dnevnoj bazi, onda se dokopam doma svog a tu skontam da se smaram neviđeno. Niko mi ne igra po ganglijama ili kuka al mi izbor delanja opasno smanjen, volj mi da piljim u Tv ili ekran od kompa, i to bi bilo to, na sport ne mogu iz razloga zdravstvenih, prijateljice imaju svoje porodice i uvek u gužvi i žurbi, priča uz kaficu postade retkost. terapija sopingom skroz mi nedostupna i tako dosada ukeba sasvim sigurno pre ili kasnije a s njim u kompletu krenu crne misli i pitanje čuveno - a dokle si sestro u životu dogurala. Dometi boli glava, al bukvalno.
Elem definitivno mi fali psiho remont, da se prikačim na neke druge talase i frekvencije pa da mi svet oko mene više u veselim bojama bude. Još samo da skontam kako se to radi, mislim taj remont - probah neke savete - ispisaše na tu temu umni ljudi knjiga i knjiga - al nešto slaba vajda. Tvrda mi glava izgleda il je rđa uzela maha....
Prijavite se da biste objavili novi komentar
П.С. Ајде за промену напиши нешто позитивно. Ма, мора да има нечег што ти живот чини лепшим, вредним да се о томе пише.
Treba naći racionalan razlog da se boriš s tim balastom na leđima, a motiv za hleb i da ti nije hladno - e nek sam prokleta ali ako je to život onda ... ima u životu i do duše, nešto malo ljubavi a tu ne pomogne pun stomak i najbolje grejanje sveta.