Teslio

Evo sedim na poslu, smaram se za medalju, ma bre za set ceo, a Laki je malo neurozan pa mi ta zevaljka prija samo tako. Savršen povod za mentalnu gimnastiku sivo-crnih tonova. Sve mi gora goru misao stiže, ko da se takmiče koja će pre cilju stići. Takmičenje koja će me pre u bedak oterati. A ja se kao ne dam. Jes do prve bandere.

Mrzim ponedeljea, mrzim počatak nedelje, mrzim hladnoću, a tek košavu pa još u kombinaciji s kišom ma poetično stanje da se ubiješ. E nisu glupi oni medvedi - bace u san zimski i milina. Mislim nekada da sad bolje prolaze nego ljudi - zaštićene vrste, valjda.

A ljudi to je sve za odstrel, mislim većina bar, na ovaj ili onaj način ako te ne ukoka pobesneli bus ili agresivna budala što joj se učinilo da si je popreko pogledao tu je savršen arsenal stresogenog tipa. Pa kratimo život polako ali sigurno, dok srčika ne otkači ili neka druga boljka ne dođe glave.Pre vremena svakako.

A tek što mrzim instant savete kako da se stresa klonimo i s njim izborimo kao da je to što visokoumno divane u domenu - popijete aspirinčić i odmah vam bolje. Jes da baš tako ide. Izbombardovani smo negativom na svakom koraku al jelte treba biti optimističan i gledati napred u svetlu budućnost dok se koprcamo u kapitalizmu i demokratiji robovlasničkog tipa.

Gde god se okrenem samo sivilo, pa ti ostani normalan. Mada i to normalno više nije normalno.

Al da ne davim više. Biće bolje kad i ako bude bolje. Pa ko preživi.