Teslio

Gotovo da nema osobe koja bar jednom u životu nije osetila da joj se vrti u glavi, da joj je mutno pred očima bez nekog posebnog razloga. Svako ko je doživeo ovakvo iskustvo odlično zna kako je užasan osećaj kada vam izmiče tlo pod nogama, kada imate utisak da se zemlja otvara a vi propadate u nju.

Gubljenje orijentacije i nesnalaženje u prostoru, osećaj ljuljanja, bledo lice, pojačano znojenje, osećaj vreline, mučnina i povraćanje... Spisak tegoba koje idu uz vrtoglavicu je pozamašan.

Ovakva stanja mogu trajati veoma kratko, svega nekoliko sekundi, ali i po nekoliko sati, čak i dana. Konstantno ponavljanje napada vrtoglavice vremenom postaje veoma iscrpljujuće, do te mere osoba koja pati od nje gotovo potpuno gubi svoju radnu sposobnost. Evo šta su uzroci vrtoglavice i osnovni saveti koji mogu poslužiti da je se rešite.

Uzroci vrtoglavice

Vrtoglavica nastaje onda kada se informacije, koje centralnom nervnom sistemu šalju senzori u raznim delovima našeg tela, razlikuju od očekivanih, tj. od onih informacija na koje je naš mozak naviknut.

Uzrok narušavanja ove skladnosti i ravnoteže mogu biti različite bolesti.

Vrtoglavica predstavlja najraniji simptom poremećaja aparata za ravnotežu koji je smešten u unutrašnjem uhu. Ona je posledica narušavanja funcije ušnog lavirinta, usled upalnih procesa u srednjem ili unutrašnjem uhu izazvanih nekim virusom ili bakterijskom infekcijom.

Ukoliko se utvrdi da nije u pitanju poremećaj uha, najčešći razlog zbog kog nam se vrti u glavi jesu različite promene koje nastaju u kičmenoj i vratnoj zoni. Između kičmenih prstenova stvaraju se mali koštani izraštaji koji vrše pritisak na krvne sudove, čime značajno slabi prokrvljenost i dotok krvi u mozak.

Dešava se i da dođe do pritiska na vegetativni deo nervnog sistema u blizini vratnog dela kičme. U tom slučaju vrtoglavica obično nastaje prilikom naglih pokreta vrata. Na primer, kod nekih osoba vrtoglavica se javlja kada okrenu glavu u jednu stranu. Osoba ima osećaj da propada, počinje da joj se okreće cela soba, oseća da će izbgubiti ravnotežu i pasti. To su jasni simptomi poremećaja vratnih pršljenova.

Lekovi i vrtoglavica

Neki medikamenti takođe mogu biti razlog zbog kog nam se vrti u glavi. Reč je pre svega o lekovima za snižavanje krvnog pritiska ili o sredstvima za smirenje. Tada se problem najčešće može rešiti prilagođavanjem doze ili prekidom terapije i zamenom leka koji izaziva kontraindikacije.

Nervna napetost

Vrtoglavicu može da prouzrokoje i nervna napetost, jer ona dovodi do grčenja vratnih mišića. Napetost je najčešće izazvana brigama zbog brojnih obaveza koje nas čekaju tokom dana, žučnom raspravom kod kuće ili na poslu, nervozom pred neki važan događaj, većim fizičkim naporom i sl.

Anksioznost takođe može biti jedan od uzroka, i svakako ne pomaže osobama koje pate od vrtoglavice.

Jutarnja boljka

Period dana u kome najčešće dolazi do vrtoglavice jeste jutro, u trenutku kada ustajemo iz kreveta ili kada se naglo podignemo iz sedećeg u stojeći položaj. Dok ležimo ili sedimo značajna količina krvi nalazi se u donjem delu tela, najviše u nogama. Naše telo ima razvijen sistem cirkulacije koji zavisi od položaja u kome se ono nalazi. U momentu kada ustanemo taj sistem naglo ubrzava dotok krvi u mozak. Međutim, kako starimo, taj sistem cirkulacije postaje sporiji, jer naši krvni sudovi gube nekadašnju elastičnost i krv stiže do mozga sa zakašnjenjem. Za posledicu imamo – vrtoglavicu.

Vodite računa da se ne povredite!

Da ne bi došlo do pada i povređivanja, osobe kojima se vrti u glavi treba da vode računa o nekoliko stvari:

• Da izbegavaju naglo ustajanje iz kreveta;

• Pre nego što ustanu iz ležećeg položaja, treba kratko vreme da provedu sedeći;

• Da imaju na umu da je ustajanje u mraku rizično;

• Da vode računa o klizavom podu i o podnim prostirkama ukoliko ih ima u stanu;

• Da u kadu ili tuš kabinu stave gumiranu prostirku koja sprečava klizanje.

Odlazak na lekarski pregled

Već nakon prve vrtoglavice trebalo bi potražiti savet od lekara. Za precizno dijagnostikovanje potrebno je izvršoti pregled uha, nosa, ždrela, pregled kod očnog lekara, kod fizijatra i ortopeda koji će pregledati kičmu i vratne prošljenove, kao i kod neurloga koji će predložiti ispitavanje krvnih sudova i cirkulacije. Tek nakon svih ovih pregleda određuje se odgovarajuća terapija.