Teslio

Proteini su toliko hvaljeni od strane nutricionista, lekara, kuvara i raznih recepata, a sva pažnja koja im se posvećuje svakako nije uzaludna. Reč je o moćnim sastojcima koji su neophodni našem organizmu, a koji se sadržani u brojnim proizvodima koje svakodnevno konzumiramo. Ipak, kao i kod svih drugih sastojaka, i kod proteina postoje određena pravila koja nalažu kada ih je, i u kom obliku najbolje unositi.

Šta su proteini i kako deluju na naše telo?

Proteini su jedan od najvažnijih gradivnih elemenata koji u našem organizmu obavljaju različite funkcije. Upravo su proteini zaslužni za stvaranje hemoglobina, enzima, hormona, kose, kože i slično.

Dospevanjem u organizam, proteini se razlažu na svoje osnovne delove, amino-kiseline, koje se ponovo spajaju u neki protein koje je telu potreban. Deo neophodnih amino-kiselina telo može da proizvede samo, dok je određen deo neophodno uneti ishranom, zbog čega se toliko govori u unosu proteina kroz različite obroke. Konopljin protein važi za jedan od najboljih, pa iskoristite svaku mogućnost da ga unesete kroz neki obrok.

Koje namirnice sadrže proteine i kako ih unositi?

Namirnice sadrže potpune i nepotpune proteine. Potpuni su sastavni deo mesa, ribe, jaja, mleka i sira, dok se nepotpuni nalaze u pasulju, semenkama, žitaricama, grašku, hlebu, brašnu, kukuruzu i slično. Razlika je u tome što nepotpuni proteini zahtevaju mešanje namirnica, kako bi se u organizam unela dovoljna količina neophodnih proteina.

Mesni proizvodi su često prva asocijacija na proteine, iako meso u velikim količinama nije preporučljivo. Naime, pored proteina, meso sadrži i veliku količinu masnoća koje loše deluju na organizam.

Vegeterijanstvo - nezdrava navika ili bezopasan način života?

Budući da mesni proizvodi ne ulaze u ishranu vegeterijanaca, dugo se vodila polemika da li je ovo nezdrav način života, s obzirom na to da proizvodi biljnog porekla ne sadrže potpune proteine. Međutim, istraživanja su pokazala da je vegetarijanska ishrana potpuno bezopasna, jer ako se na dnevnom nivou unosi odgovarajuća količina billjnih proizvoda, organizam će dobiti sasvim dovoljno nepotpunih proteina koji će u konačnici zadovoljiti njegove potrebe isto kao što bi to učinili i potpuni proteini.

Raznovrsni obroci - najbolji vid unošenja proteina

Prehrana bi trebalo da bude raznovrsna i uravnotežena, a ukoliko sadrži dovoljno mesnih, odnosno ribljih proizvoda, organizam će biti snebdeven proteinima taman onoliko koliko je to potrebno. Kako sa mesnim proizvodima ne treba preterivati zbog masnoća, o ovim obrocima treba voditi računa. Preporučuje se da barem dva puta nedeljno priuštite sebi riblji obrok, na primer pastrmku, losos ili sardinu, jer je riba veoma bogata proteinima.

Kada su proteini štetni?

Doziran unos proteina je vrlo bitan, jer preterana količina može da ima kontra-efekat. Naime, višak proteina u ishrani je sklon podsticanju dibalanska u organizmu, a onda i do određenih problema. Jedan od glavnih simptoma koji ukazuju na prekomeran unos proteina je prebrzo gojenje, jer telo ne može da iskoristi sve unesene proteine pa ih pretvara u masne naslage.

Tu si i problemi sa bubrezima, koje nastaje jer telu postaje problematično da čisti organizam usled prekomernih proteina, a probleme sa bubrezima obično prati dehidracija. Tu su i problemi sa kalcijumom, koji može “manjkati” usled previše proteina u organizmu, jer je upravo kalcijum potreban da bi se proteini pravilno absorbovali u telu. U slučaju da vam slabe zubi ili vas bole kosti, možete biti gotovo sigurni da imate problema sa kalcijumom, a uzork tome su verovatno proteini.

Dakle, bez proteina na možemo, ali previše njih ume da izazove ozbiljne probleme. Zato je savet da ishrana bude raznovrnsna i umerena, tek u takvoj količini koja je potrebna da se zadovolje potrebe organizma. Mesne proizvode konzumirajte redovno, ali se ne ustručavajte da uvedete ribu u svoje česte navike, dok su proizvodi biljnog porekla u kombinaciji sa takvim obrocima takođe dobrodošli.