Mozda sam preterao. Mozda nisam smeo da pokazem koliko mi je sve to bilo nevazno i koliko sam daleko bio u tom trenutku dok se sve to desavalo tu, meni ispred nosa. Sve je pocelo tako sto je ona postavila prosto pitanje.
- Zasto mi vise ne pricamo?
- Ne pricamo? Pa sta sada radimo?
- Nemoj me zajebavati. Znas na sta mislim.
- Ne, ne znam na sta mislis.- u stvari, mozda me je boleo kurac na sta ona misli.
Upoznao sam je u Bistrou, sedela je sama, do izloga, odvaljena od alkohola. Kada sam je ugledao nisam znao da li nekog ima sa druge strane izloga, ili je to moj odraz u izlogu. Primakao sam lice izlogu, onako tacno ispred nje i poceo da pravim grimase, kreveljim se i kezim... Da, i ja sam bio prilicno odvaljen od pica. U sred moje tacke, ona je podigla glavu i ugledala budalku koja se krevelji. Nasmejala se i pokazala svom zamisljenom prijatelju prstom ka meni. Tek tada sam se osetio glupo. Okrenuo sam se ka njenom prijatelju i izvinuo se. Pokazala mi je rukom da udjem.
- Al si ti sestro pijana. Auh!
Nasmejala se. Bila je lepa, valjda. Ne secam se. Sigurno je bila lepa. I bila je sama. Njen imamginarni prijatelj je otisao, uplasio se valjda. Izvukao sam stolicu i seo pored nje. Naslonio sam se laktovima na sto, iskrenuo glavu malo u stranu, uhvatio joj pogled i rekao:
- Sto si se ovako upropastila? - tesko je bilo izgovoriti slovo R. Zaplitao sam jezikom.
- Ma nisam, sta ji te. Hahahaha, sta Ji te - pocela je naglas da se cereka, pa i ja sa njom.
- Sta ces popiti -upitala me- ja sam veceras ovde otvorila racun.
- Hehehe, ma sta pijes ti i ja cu, svejedno mi je, ne znam ni sta sam do sada pio...
Ona se malo iskrenu, podigne ruku, i pokaza konobaru da donese dva pica. Krajickom oka snimih da je konobar razumeo i klimnuo glavom. Onda mi oko zape za njen dekolte.
Imala je na sebi tanku majicicu, poluzbacenu sa desnog ramena, tako da je nekako neobavezno pala preko njenih grudi, zaustavljena bradavicom. Prizor u kojem sam uzivao svega par trenutaka, kada je levom rukom podigla majicu, pogledala ka svojim grudim, zatim u mene.
- Sta si zinuo, jebem te pijana - i opet pocela da se cereka.
Moj pogled je i dalje stajao na mestu gde se malopre mogao nazreti pocetak nejne bradavice, jos uvek pokusvajaci da to nekako mislima svucem.
- Ja sam se napio. - to je bilo najpametnije sto sam mogao da kazem.
Okrenula se ponovo ka konobaru, pa pogledala u mene, smaknula majicu, ovog puta namerno, i proderala se da ne treba pice, nego da donese racun.
- Idemo do mene, imam ja neku cugu kuci.
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Podsećaš me na Č. Bukovskog!
Nije loše:)
Eh...umetnost živi od čežnje i želje, ne od stvarnosti i ostvarenosti:)
Svako dobro:)