Šta su za vas uradili, a šta vi za druge značajno u životu?
Za dete (osim što ste mu dali život), unuče, rođaka, prijatelja...
Deda i unuk
Grickajuci sendvic sa pilecim parizerom odmarao sam se posle moje druge u zivotu dobrovoljne donacije krvi.
-Za mog oca,molim vas zapisite sutra se operise u Zeleznickoj bolnici.
Hteo sam da budem siguran da ce krv otici na pravu adresu. Bolnicarka je ocigledno znala procedure dok je belezila podatke klimajuci glavom.
-Bez brige gospodine,bice kako kazete.
Tad u prostoriju udje neobican par.Deda sa preko sedamdeset godina i njegov unuk ne stariji vise od sedam,osam.
-Gospodine rekli smo vam da vase godine ne dozvoljavaju….
“Ma ajte molim vas, zdraviji sam od sviju vas.”
Ne slusa je deka i vec skida iznoseni mantil a rukom pokazuje decku mesto gde da sedne.
Ona odlazi ali se ubrzo vraca sigurnijim korakom jer je u drustvu sa mladim doktorom.
-Dobar dan gosn Pavlovicu,opet vi, a rekli smo vam prosli put da je poslednji.
“Dobar dan doktore”, kako ste?
Smeska se dobrocudno dedica vec zavrnutog rukava.
“Jos samo danas”,molim vas ,pa znate vi da mi je krv ‘jaka.’Zar ne?
Rece dugogodisnji dobrovoljni davalac krvi recenicu kojoj se ne da prigovoriti. Dok su dedi montirali iglu gurnuh poslednji zalogaj sendvica u usta na kome vise nije bilo sira spremajuci se da odem. Usput cu prodati deset maraka na ulici koja zuji od dilera tih devedesetih godina, vec pravim kratkorocni plan u sebi jer drugcije ne moze. Malisa je sve vreme strpljivo i cutke posmatrao dogadjaj.
Dedi su doneli duplu porciju a kad su izasli on je gurnu ka unuku.
-Uzmi ‘dekino.’
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Rekao je: za mene nije tako vazno kao za tebe sad jer imas 2 klinca!
I dan danas smo najbolji ortaci.
Zivot pise romane a ova tvoja 'bolnica' je dobar materijal za jedan roman za koji se ti koliko vidim polako spremas.Slucaj je bas za ovu temu jer dao si vise no sto si mogao.zbog takvih kao sto si ti treba imati veru u bolje sutra.Pozz.
Mila Sve je u redu, stavise, mozete tamo na blogu da slobodno komentarisete i ko zna, da me i nekim recima posavetujete za nesto mada sam misljenja da sve sto sam dosad uradio i postigao u zivotu je prava stvar a tu iznad svega mislim bas na Sanjicu. Procitajte sve moje blogove i slobodno ostavite komentar; iz tog razloga blog i postoji, da bi ljudi mogli da komentarisu i da preko komentara podelimo neka svoja misljenja i razmisljanja o onome o cemu se radi u blogu, zar ne?:)
Sanjica je super, 10 godina je navrsila skoro sad(u septembru)a sto se tice moje drage e tu imam mali problemcic - nece da prestane da radi a zaista nema potrebe za tim posebno ne u stanju u kome je; a i 4.januar je veoma blizu i verujte mi na rec narode kad kazem da sam kako se priblizava sve srecniji i uzbudjeniji iako ne znam(po sopstvenoj zelji)da li ce da bude jedna beba ili vise i kog ce pola biti a moje dve princeze(Suzana i Sanjica)znaju ali sam im 'zapretio' da ako mi kazu da mogu obe da se sele(naravno, u sali) :)
@tajka Ma kakav roman, nisam ja bas strucnjak za takvo sta...ostavljam to drugima koji to i bolje i lepse od mene rade; ja sam samo covek koji je citav svoj zivot stavljao uvek druge ljude i njihovu srecu i potrebe iznad sebe jer eto, Bogu hvala u mogucnosti sam da bas tako i radim a i mozda cu zvucati prepotentno spadam u one koji tesko i gotovo nikako ne prihvataju neciju pomoc sa strane vec se uvek uzdam sam u sebe i u Gospoda Boga da ce sve ono sto radim i sto cu tek da uradim zavrsiti u najboljem mogucem redu.
@tajka, OK da vas dodam na listu prijatelja?
@Mila verujem da vas vec imam ali ako kojim cudom nije tako evo sad cu da to ispravim i da vas dodam na listu.
Idemo dalje sa cinjenjem pa i ovako usput
OCI
Kao iz puske dete je izletelo na ulicu.
Sofer ‘renoa’je naglo kocio dok su gume svirale umesto sirene.
Srećom nije vozio prebrzo a ni kisa se jos nije spustila iz olovnih oblaka.
Zatrubio je tek kada je opasnost prošla kako bi ukrstio pogled sa uplasenim decakom. Prepuna autobuska stanica kao probudjenih iz sna umornih ljudi pratila je razvoj dogadjaja.
‘Reno’ se bezbedno zaustavio nedaleko od traga kocenja bas kada se nadolazeci autobus na liniji 16 uz neprijatan zvuk zaustavio prekoputa na staroj početnoj stanici.
Putnici ne trce ka praznim sedistima a desetogodisnjak nervozno steže kaise svoje torbu na ledjima. Poce razgovor:
-Vidi sine,kad prelazis ulicu...pogledas najpre
pipka ga po kosi sredovecni covek dok prica trazeci mu oci blagim pogledom.
„Znam...znam..levo pa desno, ali...zurim ...stigao mi je bus...
Brza i dalje deran mada vidno opusteniji.
-Dobro..dobro..ima i drugi autobus a pesacki prelaz je...
Pokazuje 'cilager' rukom dok decko klima glavom i već gleda kako da se izgubi put prevoza.
-Aj' zdravo i nemoj vise da zuris, molim te.
Uspeo je da pozdravi malisu koji mahnu pre ulaska u ‘sesnaesticu.’
Dubok uzdah.
Sasvim probudjeni putnici traže ocima oci decaka i sofera koje se gube a onda bilo koje oci medju sobom da zavrse ovu pricu.
Samo su one govorile sijajuci u tom tmurnom i hladnom beogradskom popodnevu.
hmm..
Nevalja ovako poceti recenicu ali..
To je najvise sto sam mogao u tom trenutku da uradim a sad jos da lansiram pricu ne bi le procitalo sto vise dece,roditelja,sofera....
E, moja cera je rodjena 9.9 ali 83))
Specificne su he he
Bio sam u 2 puta u Adelaidu, Meqoju, Port ...pa Dalby ,ma zaboravih 5-6 manjih gradica.
sory za slovne greske))
Znam za tu pojavu.
S druge strane je slucaj moje Sanjice koju sam zavolio cim sam je ugledao prvi put kao da je moja cerkica; obozavam i volim i ja nju i ona mene kao da sam i zaista njen tajo(tako me i zove i to me odusevljava)i njena baka koja se vratila u Srbiju kad je njena cerka(Sanjina mama)preminula od posledica batinanja(vidi moj blog "Bolnica" i shvatices o cemu pricam); ona zena je videla koliko ja obozavam Sanju i kako i koliko Sanja obozava mene a plus je bolesna(pritisak, secer), ima problema i sa kolenima i stresom zbog tragedije koja je prati jos od onog prokletog rata u kome je izgubila muza, sina, svekra, svekrvu i dva brata; shvatila je da ona ne moze pruziti Sanji mnogo toga, sto zbog svojih godina sto zbog narusenog zdravlja pa me je iz tog razloga zamolila da Sanjica ostane ovde sa nama i da se brinem o njoj da ne zavrsi u nekom hraniteljskom domu. Verujem da joj nije bilo lako da donese takvu odluku i da joj je tesko palo sve to ali ipak, bila je realna i povukla je najbolji moguci potez sto bi rekli sahisti.
Licno Suzana i ja smo prihvatili Sanju kao da je nase biolosko dete(Bogu hvala pa je Suzana ista kao ja, osoba velikog srca i karaktera)i jednostavno oboje insistiramo da njih dve budu u kontaktu i telefonom i preko Skype(ko kaze da internet nije dobra stvar, a?)i trudicemo se da se vide jednom godisnje uzivo; bili smo pocetkom ove godine a sledeci put nadam se da ce biti najverovatnije na leto dogodine.
Poenta mog posta je da nikad ne znas kako ce ko da reaguje na ono sto mu/joj ucinis; neko ko ti je rod moze da ispadne djubre i da ti ne kaze ni 'hvala' i da te ogovara a neko ko ti u zivotu nije niko i nista moze da ceni ono sto za njega/nju uradis dozivotno ili kako ja to volim da kazem hiljadu ljudi hijadu cudi. Kako god, ja se nisam promenio i necu se promeniti i uvek cu da radim onako kako su me roditelji naucili...pomoci cu kome god mogu a kako ce da taj neko reaguje - njegov/njen problem; ja cu cista obraza pred Gospoda kad mi dodje zadnji cas, a on/ona nek se zamisle...
Pa 77 nacinio si veliku gresku(po meni) davajuci toliku svotu problematicnom rodjaku.
Pa sta ako je rodjak? Ako ne valja imace isti tretman kao ostali . Po meni.
A jel' ti vratio kad je vec dosao da se razracunava? Verujem ne.
A za vracanje...pihhh...nije mi to uopsta ni bitno...samo da je mogao da ne k*nja, mogao je ali sta se moze, zar ne?
Ispalo je zajedljivo i nadasve zlonamerno.
Imas li primer pomoci? Ti nekome ili neko tebi?
Reci.
Ako nemas , ne stoje nikakve generalije posle teksta jer su uvredljive.
Sad ja pitam a svi kao cute i prave se fini?
Jel'?
Nece da se hvale toboze.To je kao prava stvar.A tema izdvojena bas zato sto je zanimljiva.
'Ali ajde' sto kaze 77 (razumemo mi sve)
pa sam se zato i zamaskirao u onog sredovecnog
cilagera da ne bi ispalo da se hvalim a Dachiju
prekrstio u Reno)).Eto povukao si me za jezik pa sam se pohvalio a ti sad udri!
Pa da vidimo sta je tuznije? eeeeeee....
Zar mora svaka tema da skrene u ovom pravcu?
GENERALNO SAM NAPISAO DA NE VOLIM KAD SE LJUDI HVALE DOBROCINSTVIMA>
Ako hocu nekoga da prozovem to se bar u mom slucaju zna i uradim..a ako se neko ćosećać prozvanim , to svakako nije moj problem.
I kad sam vec zauzeo mesto..ne volim ni diskusije ni diskutante koji se slažu sa svim sto se kaže i napise
Ne putujem vise sa sportistima.Zamorio sam se.
Samo pisem po malo i rekreiram se.Dosta je bilo sporta.Pozz i svako dobro.