Slično nadmetanje u brzini ko će pre da objavi nešto pored prava da se šutira penal i stajanja u red za parče nečega sto se jede, bila prilikom našeg šišanja. Ko vidi da si se ošišao (a ti nisi priznao to očigledno stanje pre njega) i vikne:
“Ošišo’ si se”!
ima pravo da ti lupi ‘dangu’ po glavi. A ako si ti brži pa prijaviš njemu ili celoj grupi:
“Ošišao sam se”!
Automatski si se zaštitio i drugari nesmeju da te ćuškaju tek tako što je spas mada to objavljivanje nije važilo za dežurne starije ‘mangaše’ koji su sedeli u školskom dvorištu. Čim spaze takvog nekog sveže zabeljenog po potiljku zovnu ga iz dosade a on je dužan da pokorno spusti glavu i žmureći čeka čvrgu. Bežanje ne dolazi u obzir. Možes samo da istrpiš da ne pođu suze od bola jer udaralo se žestoko i momci se takmiče ko jače opali!
Protrljaš udareno mesto prstima ublažujući bol, odgovoriš im na pitanje čija čvrga je jača i ‘pališ.’ Ako si mu simpatičan a on dobre volje desi se da te velikodušno samo malo kresne a ti da budeš srećan i čak ponosan zbog toga. A raznih je čvrga bilo: ‘Macole’ sa zatezanjem srednjeg prsta i brzim puštanjem istog ( može i sa dva prsta), dođe ti prosto
da se rasplačeš ako momak ima jake prste podmećući glavu kao pod ‘giljotinu.’ Ko poručeni za tu vrstu čvrge bili su ošišani na 0 ili ‘do glave’što je tad bila ređa pojava. Kad se to ipak desi, najčešći razlog je bio pojava vaški, što pak nije bila retkost. Svi smo ih imali bar jednom. ‘Čveger,’ čvrga sa srednjim prstom odapeta od jagodice istog dlana, može da bude nezgodna ako se udara u zamahu što smo između nas zabranjivali jer je
više bolelo. ‘Čvrga,’obična odapinjanje palca i srednjeg prsta koju smo udarali nekad samo radi reda kad nećemo da kaznimo ponuđenu glavu, ako nam je dobar drug ili ako je jači pa se ne sme. Postojao je zabranjeni ‘kokavac’ sa ivicom pesnice i isturenim srednjim prstom kad se kresne po glavi ako baš ne voliš ‘ošišanog primaoca’ ili ako te je on nešto ‘zadužio’a ti ga izazivaš time. Pa koja će glava to sve da izdrži? Možda su hipici imali to na umu dok se nisu uopšte šišali a možda je ceo pokret zajedno sa ‘kosurdačama’ začet od tog straha? Mi smo u to vreme pratili moderne frizure koliko smo mogli. Počeli smo sa ‘tarzankama‘ kad se pojavio taj film (Tarzan) sa Džon Vajs Milerom pa nastavili
sa ‘Bitlsima.’ Očevi su strogo vodili računa da budemo ‘vojnički podšišani’ a ne tamo neki ‘gilipteri’ kako su govorili a mi ih nismo baš razumeli kojim jezikom pričaju? Dešavalo se da te nastavnik direktno iz škole pošalje u frizerski salon ako nisi po njegovom ukusu a mene umalo razredna ne ošiša na času. Samo da je našla makazice u torbi prepravila bi nekakvu ‘bubi’ frizuru, šiške u polukrugu kako mi je po poslednjoj modi sestra Ljilja skratila kosu...
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Bilo je to lepo-iako je malo bolelo.
Pa to je bilo u ono vreme nesto "SUPER".Mladic koji je smeo od roditelja da ima takvu frizuru bio je najpopularniji(iako je bilo lepsih mladica on je bio nb.1) Eto sto su deca i moda.
Nekad se razmisljam-kako to.Recimo dok sam bila tako mala,nismo imali tv.a kako smo znali kog volimo?
Dali je to Bog dao ta osecanja u tim mladim -decjim godinama?
A sada kao odraslima-matorima to je smesno.