Teslio

Gost bloger: Tarzanija.

Jebeno mrzim doček. Ne sećam se kako je to počelo. Da li sa besomučnim repriziranjem “Ivkove slave,” “Zone” i nostalgijom za: “Kako je dosadan ovaj eho, ehoo, ehooo.” Da li je dosada počela onog trenutka kada me više nije ispunjavalo stavljanje petardi u flaše? Ili kada je globalno zagrevanje uništilo i zadnju šansu da grudvom pogodim prodavca balona i ostavilo me sa crnom pihtijastom masom koja nije ni sneg ni blato. Nije ni bitno. Prokleto mrzim sve u vezi sa njim. Prezirem “Grandovo narodno veselje” i snimanja istog još avgusta, prezirem modifikovani program sa filmovima sa Švarcijem koji juri da nađe neki poklon za razmaženog sina, Diznijeve crtaće o Mojsiju i ekipi. Gnušam se “povoljnih” ponuda za Ohrid i Budimpeštu, petardi koje pucaju 3 puta, žabica, žižica, sjajki, jelki, likova koji govore rečenicu: “Doček, pih, veče ko veče,” a kasnije te veče pred Novu zovu da ti kažu kako imaju pozitivnu tremu. Mrzim likove koji ne priđu curama cele godine, a na dočeku priđu, mrzim i te cure koje glume Sindi Kroford, a na dočeku šire noge. Povraća mi se od cele te groznice.

Da se ja pitam, ostao bih kući i prespavao. Ali, u tom slučaju, ljudi će me gledati kao čudaka, a iako sam hejter, takođe sam i licemer, pa mi je stalo do toga šta će da misle. Osuđen sam da slavim, osuđen da budem deo tog haosa. Moram od više zala, odabrati najmanje.

Trg

Mhm, da vidimo… Ovako najavljuju na radiju. Peva random zvezda koja je ili sad poznata pa se za par meseci za nju neće znati ili neko ko je bio poznat osamdesetih pa sad hoće da napravi kambek. Pleh Romi kao podrška posle 12. Grejano vino i rakija. Spektakularan vatromet. Preskočiću. Random zvezda će da kasni, pevaće 20 minuta i uzeti pola gradskog budžeta, Cigani će malo da povade stvar, ali se neće ni čuti zbog očajnog ozvučenja i horde malih bombaša koji imaju arsenal jači od Boška Buhe. Bacaće mi rumunske petarde u noge, naravno, neću smeti ništa da im kažem, došli su sa roditeljima. Grejano vino i rakija će nestati u 10 i 15. Spektakularan vatromet. Prdni i stavi upaljenu šibicu. Vizuelni efekat je bolji.

Čiko, šta će da bude ako stavim jednu u nos?

Vani

Da. Nikada ti ne kažu, ‘ajmo tamo i tamo. Nego: “Braćela, daj da malo promenimo, da odemo negde vani za novaka.” “Vani” varira od motela “Atina” kod Leskovca, do prave Atine, one sa štrajkovima. U najvećem broju slučajeva, za takve ekskurzije nećeš imati kinte. A i da imaš, provešćeš 48 sati u busu, večerica, odbrojavanje do 12, malo giros, malo taverna, pa bus i pravac kući. Preskočiću.

Diskoteke

Prvo će baja, vlasnik, par meseci pre dočeka da napravi grupu na FB. “Ludo novogodišnje veče u Seljanija klubu.” Cepne 40-50 evra cenu. Piće neograničeno (ako si pravi Tarzan, za tebe beskonačnost u piću ne postoji) i zakuska. Zakuska. Zakuska?! Dvopek, podriguša i pokvarene masline. 200 ćevapa za 300 ljudi, žgadija će to da razgrabi pre nego što krene “domaća muzika”. DJ, puštaj domaće!!! Biću najstariji, verovatno, curice ’95 godište su mesecima molile tatu i mamu da ih puste da slave s drugaricama. Piće će nestati sa prvim zvucima najnovijeg hita Darka Lazića. Ubiće me noge, nemam gde da sednem. Ne mogu da muvam nešto što je mlađe od mene za dva olimpijska ciklusa. Preskočiću.

Kafana

Primetio sam da su članovi bendova koji sviraju za doček po kafanama najneinventivniji u pogledu davanja imena svom bendu. Kolorado bend. Samba bend. Brzi voz bend. Miki i Zoki bend. Zoki je za klavijaturom. Cena preko 50 evra. Parče kačkavalja i suvog vrata. Nešto što liči na pljesku. Razblažen skivić. Neznanci za mojim stolom. Neizostavno kolce. Što mi gledaš u devojku? Šta gledaš u mene? Što gledaš u zid? Tuča. Lik, pacifista, pičkica: “Zašto kvarite i ovo veče? Zar tako da počne Nova?” Pa što me i ti šutiraš, majke ti ga? Preskočiću.

Kućna žurka s ortacima

Od ovoga mi nema bega. Namagarčiće me da idem u nabavku i da njihovim ribama kupujem vermut, bakardi i ostala sranja. Provešću sate u Tempu tražeći najveću moguću količinu piva za najmanje pare. Trčaću po roštilj u 23h. Nerviraću se jer uzurpiraju Winamp listu. Povraćaću od poljubaca u ponoć. “U novo leto, ja bez tebe neću, mačko, volim te!” Zauzeće sve sobe posle 1, pa majku mu jebem, trsite se cele godine, zar i sad?!? Čistunci, neće mi dozvoliti da donesem skank. Kako da nedrogiran izdržim sve to? Indukovaću sebi neku polukomu, uz vops, viski i špricer. Uz dva ćevapa, čisto protokolarno, da sebe zalažem da imam podlogu. Stopiću se s kaučem. Biće tu i slobodnih cava, mada, prepuštam ih nekom sa više entuzijazma. Ovo je najmanje zlo. Hepi nju jir, ju bastards…

Preuzeto sa http://www.tarzanija.com/docek-nove-godine-iz-ugla-jednog-hejtera/