Teslio

Glavni grad Malte nema uređene plaže i sve je skupo. Lepo je videti njegov centar i Katedralu svetog Džona, ali sve ostalo ne "poziva" turiste koji žele pravi letnji odmor. 

Pitanje za one koji nisu bili na Malti ili one koji se o njoj nisu podrobno informisali – koja vam je prva pomisao na pomen ostrvske države na jugu Evrope?

Članovi beogradske ekspedicije, koja je ove nedelje boravila na Malti gde je FK Partizan igrao meč sa Valetom, bili su jednoglasni u predviđanjima:

"Malta, odnosno Valeta je mondensko letovalište".

Ispostavilo se da su im očekivanja bila pogrešna!

Valeta je glavni grad (ne i najveći - najveći je Birkirkara), sa manje od sedam hiljada stanovnika. Doduše, sa susednim gradom Slijemom, sa kojim nema jasno izraženu granicu, čini celinu, pa je subjektivni utisak da je veća i po površini i po broju žitelja.

Da posetilac ne zna gde je došao, na putu od aerodroma ka centru sigurno bi mu prvi utisak bio da se našao u na primer Libiji ili nekom malom bliskoistočnom mestu. Zgrade i kuće su kao po pravilu požutele, zapuštene, čak i ruinirane. Gradilišta, koja mahom deluju napušteno, ima na sve strane. Iz daljine gledano, dominira samo jedan objekat novije gradnje, velika narandžasto-plava zgrada sa antenom na vrhu, nešto kao naša Beograđanka.

Utisak se popravlja nadomak Sredozemnog mora, gde ipak ima savremenih hotela i uređenih priobalnih delova, ali ne onoliko koliko bi se očekivalo.

Ipak, najjači utisak za neobaveštenog posetioca Valete ostavlja saznanje da nema uređenih plaža!

Gosti se u ogromnoj većini odlučuju za kupanje i sunčanje na hotelskim bazenima, a manji broj se opredeli za kupanje u izuzetno slanom moru. Takvi imaju malo mesta da spuste peškire. Za njih su predviđene uske betonske"štrafte". Peščanih plaža nema uopšte, svuda su stene i kamenje.

Bez dileme najlepši deo Valete, koju mnogi smatraju gradom – muzejom, je centralna ulica zamišljena kao šetalište. Pored neizbežnih prodavnica suvenira i najpoznatijih svetskih brendova, na svakom koraku su restorani i kafići, ali i istorijske znamenitosti.

Najpoznatija je Katedrala svetog Džona (Jovana) ili "dom vitezova". Izgrađena u baroknom stilu i prepuna dela umetnika iz istog perioda je zaista vredna zaostavština koju treba videti. U njoj je smeštena i čuvena slika slavnog italijanskog umetnika Karavađa.

U Valeti, gde god se okrenete, tu su malteški vitezovi – skulpture, slike, suveniri... Oni su srž malteške istorije. Reč je o redu formiranom u Jerusalimu u 11. veku, koji je za cilj imao zdravstveno zbrinjavanje siromašnih, a koji se klanjao Svetom Jovanu. Zbog toga su poznati i kao "hospitalci" i "jovanovci". Pred naletom islama, pobegli su na Rodos, odakle su stigli na Maltu čiju su istoriju kasnije ispisali.

U unutrašnjosti ostrva smešteni su brojni dvorci koji predstvaljaju turističku atrakciju, a i Valeta je izgrađena kao tvrđava.

Na ostrvu površine 316 kvadratnih kilometara smeštenom 80 kilometara južno od Sicilije, 284 kilometara istočno od Tunisa i 333 kilometara severno od Libije, 95,3 odsto stanovništa čine Maltežani, a samo 1,6 odsto Britanci, čija je to kolonija bila. Postoje dva zvanična jezika, engleski i malteški, koji je za "srpsko uho" najblaže rečeno čudan, nastao pod uticajima engleskog, italijanskog i arapskog.

Valeta je takođe poznata kao "prihvatilište" studenata iz raznih krajeva sveta, pa je shodno tome razvijen i noćni život, naročito tokom turističke sezone.

Standard Maltežana je visok, jer su cene iste takve. A, i gosti moraju da imaju "dubok džep". Primera radi, flašica vode u hotelu sa četiri zvezdice košta tri evra, točeno domaće pivo u restoranu čak četiri, a ne baš velika porcija glavnog jela samo u "nižerazrenim" kafanama može se naći za manje od osam-devet evra.

Zaključak bi bio – ako vas put navede na Maltu, dobro je, imaćete šta da vidite, ali na letovanje nemojte ići tamo. Nikako!

Autor: Mondo.rs