Teslio

citav zivot sam zeljela da se udebljam i poslo mi je za rukom u zadnjih godinu-dvije. I...zaprepastenje!!!! Niko mi nije rekao da visak kilograma zna da smeta tolikoooo. I tako, kad sam probala i to, odlucim da se vratim sebi. Nisam ni znala kako sam dobro izgledala a vazda sam sebe vidjela kao kostura.

Elem, krenem sa manje hrane, slatkisa, pojacam vjezbe do iznemoglosti, ocistim krv od ljudskih parazita i otrova i rezultati poceli da se pokazuju. Pa se samo ogledam, ma da mogu, sama bih sebe izljubila kad god prepoznam onu staru mene u ogledalu.

I tako, neki dan krenem u setnju poslije rucka da se ne bi nafatale masnoce i udjem u jednu prodavnicu koju inace zaobilazim da ne bih dobila depresiju. Naime, u toj prodavnici je sve skupo za moj dzep a ja imam ukus kao da me neko prokleo. Cim mi oci padnu na nesto, znaj da je skupo a moja plata sitnica naspram toga.

Ali taj dan odlucim da udjem i obradujem bar oci kad ne mogu dusu i ormar. I prvi sprat...cipele. Jaooo kao dijete u fabrici cokolade. Oci ne staju, samo prelaze preko cipela a onda odjednom, ispred mene cipele crne, klasicne, stikla, kajsic, linija prati formu sopala A stikla na pravom mjestu, da peta ima oslonac stabilan a ne da mlataras i rukama i koljenima dok se odrzavas na visini. Kako smo se pogledale i prepoznale cipele i ja, nastao je orgazam bez predigre. Uzmem ih u ruku, one se lijepe majke mi i sapucu "ponesi nas sa sobom molimo te".

Okrenem jednu cipelu da zvirnem cijenu...825 ti sunaca!!! pa ja skoro cijelu sedmicu radim za te pare!

Mislim se, da ih probam bar...a onda ih spustim na plastano postolje i okrenem ledja. Nisam smjela ni da probam, bojala sam se da bi mi se noga razmazila i da bi odbila bilo koje druge od 100 ili manje.

Izduvala sam se pricajuci svima o perfektnim cipelama koje su stajale tamo kao uvreda za nas male ribe u mutnom pondu:)