Teslio

Jesu li naumili da "najure" kioske sa pljeskavicama iz centra grada? Budalaština, to je kao kad bi gradske vlasti Njujorka najurile kolica sa hot dogom sa Menhetna ili Grci zatvorili šubere sa girosom u centru Soluna. Jesmo li postali tolike pokondirene tikve?

Sve je počelo krajem šezdesetih prošlog veka kada su preduzimljivi ljudi u PKB-u odlučili da u centru Beograda, a kao pandan girosu u Atini, fish & chips-u u Londonu, kobajama u Pragu, piroškama u Moskvi i hot dogu u Njujorku, otvore kioske u kojima bi prodavali viršle i ljutkaste kobasice, ko šta voli. Tako je na Trgu Republike ili "slobode", kako vam drago, postavljen lep crveni kiosk, plastikanac, unutra samoupravljačica iza dva lonca koji se puše, u jednom viršle u drugom kobaje, ćasom sa senfom i korpe sa zemičkama, ukusnimmmmm... ma same da ih jedeš, bez išta!

Naravno da je stvar sjajno funkcionisala, mada je još tada radno vreme bilo neprimereno vremenu koje je dolazilo. Ako se dobro sećam, kiosk je radio do devet uveče. Jes da sam deklarisani kafanac, ali još tada mi je prijalo da s nogu njamnem par kobaja. Bile kvalitetne, a senf rezi, pravi, ne razvodnjen kao danas.

Onda je krenulo "privatno preduzetništvo", a izuzmem li one koji su bili pioniri u tom poslu, posle prvih višestranačkih izbora u Srbiji, kada je opozicija osvojila većinu velikih gradova, jedan od načina da se namire stranački aktivisti bio je da im se "izradi" dozvola za kiosk brze hrane. Nicali su svuda. Nikada neću zaboraviti vreme "Šešeljevog Zemuna" kada je na keju, jednom od najlepših šetališta pored Dunava, niklo na desetine kioska-brvnara sa pljeskavicama, ruglo neopisivo, em ružno, em je smrdelo do neba. Bilo ne povratilo se!

Rekoh već, s vremena na vreme znao sam da klopnem pljesak, naročito kod "Lokija" na uglu Jovanove i Kralja Petra. Bio sam, naime, stalan gost u jednom od prvih kafića u varoši, "Arkade" se zove i neki kažu da je prvi koji je otvoren, pre "Zlatnog papagaja"...

Dakle znao sam da sedim sa Bubom, vlasnikom i njegovim stalnim gostima, a pošto je to odmah preko puta "Lokija", naravno da kad me leti "ostruže" pivo... Uz pomenuto, imao sam tada velikog kera, dugodlakog vučjaka, pa mi je ponekad bio gušt da ga "častim" pljeskavicom koju je znao da smaže u dva zalogaja.

Uostalom, neke druge kioske sam "provalio" da muvaju s mesom baš zato što Arči nije hteo da jede njihove "specijalitete". Zezali smo se da "pas ne jede psa", ali je stvar bila kud i kamo prozaičnija, stavljali su previše soje u mleveno meso, a tako nešto jedan otmeni "nemac" poput Aresa fon Monsa - nije konzumirao. One "Lokijeve" nije odbijao, naprotiv.

Kada su nedavno taj kiosk srušili, uklonili, kako vam drago, završila se era starih kafića i kioska u tom delu Dorćola. Džaba su komšije, stare mušterije i prijatelji, pokušavali da pomognu, da spreče rušenje, bilo je vriske i suza, sočnih psovki i koškanja sa policijom i radnicima, pa i nekoliko privodjenja. Najglasnije su bile komšinice kojima je "Loki" bio idealan za apsolviranje iznenadnih gostiju, pravi spas jer osim pljeskavica, njegova bela vešalica ili pileće bili su - mmmmmmm... Nije bilo ništa čudno da kupci strpljivo čekaju pred kioskom dok se na roštilju ne ispeče šerpa mesa za "gospodju od preko puta". I sam sam znao da pred polazak kući naručim ponešto "za poneti" i na tenane pojedem uz priloge koje sam spremim. Gozba, verujte mi.

OK, možda vlasnik "Lokija" nije imao sve papire. Lično sumnjam u takvo obrazloženje. Pre će biti da je neko nameračio tu nešto da gradi, živi bili pa videli, nije džabe najpre posečeno jedno drvo iza, sve to mi liči na "pripremu gradjevinskog terena". Jer ne vidim drugi motiv. Šta hoće?

Jesu li naumili da "najure" kioske sa pljeskavicama iz centra grada? Budalaština, to je kao kad bi gradske vlasti Njujorka najurile kolica sa hot dogom sa Menhetna ili Grci zatvorili šubere sa girosom u centru Soluna. Jesmo li postali tolike pokondirene tikve? Jesmo, jesmo, ali nije sve u rešenju za rušenje, ima nešto i u kešu, da parafraziram stari fazon, neki od ovih se "ne krste" kad je lova u pitanju, posle im djavo kriv kad... Uf, odoh predaleko!

U najmanju ruku zakleo bih se da su ovdašnji decision makers-i smislili nešto (njima) isplativo pa navalili. Šta? Vreme će pokazati, da upotrebim meni omiljenu novinarsku besmislicu. Ali, ipak izgleda da su mladi japijevci, foliranti svih fela, šesti sekretari ambasada u Beogradu, ćate u predstavništima stranih firmi, a sve uz neizbežne krimose sa sve džipovima i sponzorušama - konačno prevagnuli.

Htedoh napisati - "strahinjić" filozofija je konačno pobedila, ali neću. Ne dozvoljava onaj bundžija u meni, naivčina koja još misli da se stvari mogu poboljšati i da nakaradni "duh vremena" ipak nema snagu koliku ima nešto provereno dobro. Do tada, hm, šta raditi do tada? Ide leto, sedenje u baštama, povratak kući u kasne sate, a nigde usput ili u kraju standardno kvalitetnog "pljeska".

Tužno, zar ne?

(Dusan Radulovic)