Teslio

SUSRET

Sedela sam na klupi u parku i pisala o njemu, nama, svemu što se dogodilo. Završila sam rečenicom da svečano objavljujem da se odričem svoje najjače vere - vere u ljubav. Osećala sam se, kao i svi ostavljeni, da me niko ne razume. Prijateljima je moja tuga bila smešna, a starijima preozbiljna za moje godine.

Razmisljajuci o tome da li se dusevni bol moze meriti godinama i  iskustvom, primetila sam da je na klupi preko puta mene seo muskarac u svojim dobrodrzecim  cetrdesetim. Nj egova pojava odi- sala je spontanoscu i specificnim sarmom uobicajnim za ljude njegovih godina.  Nastavila sam da ga posmatram  osecajuci utome neko zabranjeno zadovoljstvo. On nije primetio. Zapalio je cigaretu, napravisi gest levom stranom usana, a onda se zamisljeno zagledao nekud u daljinu. Nastavila sam da budno pratim svaki njegov pokret. Imao je plave oci opkoljene sitnim borama i ostar, dugacak grcki nos. Zazelela sam da ga nacrtam. Iscepala sam i zguzvala ono sto sam prethodno napisala i u ritmu mene stranog, impulsivnog ponasanja,snaznim pokretima mekog grafita, skoro sam cepala papir pokusavajuci da zabelezim svaki detalj njegovog  lica. Iz linija koje su u pocetku vise licile na najobicnije skrabanje malog deteta, polako je poceo da izvire njegov lik, sasvim obican, lai meni tako posebam. Kada je crtez bio gotov, obuzela me je cudna misao: ,,Poklonicu mu ovaj potret. Hocu da ima nesto moje, da me ne zaboravi".  Polako sam se priblizila klupi na kojoj je sedeo. Pocela sam da drhti,. On me je zbunjeno pogledao, a ja sam nespretno pruzila papir i tihim glasom jedva uspela da izgovorim:

-Izvolite... Ovo je moj poklon za vas. Hvala...

Brzim korakom sam se udaljila ne osvrcuci se. Bila sam iznenadjena sopstvenom reakcijom nesigurnoscu.

                                                                            *

Ovog  jutra odlucio sam da se prosetam do parka pokusavajuci da zaobidjem svakodnevnurutinu obaveza. Marija moja odsustvo nece ni primetiti,ili se mozda samo meni tako cinilo. Uostalom, uz troje dece i njeno stalno angazovanje, za mene je, vremenom, postala suvise umorna. Posmatrao sam je dok je zurno spremala dorucak:  ta pomalo luckasta lepotica, koja se jednom zaljubila u mene, vise nije bila takolepa. Imala je kese ispod ociju, staracki pogled koji je odavno izgubio sjaj, potpuno istanjene usne, spustene grudi. Sve ono zbog cega sam bi srecan svaki put kad bih je ugledao, vise nije bilo tu.

Dok sam isao prema parku, pokusavao sam da se setim momenta kada sam prestao da budem zahvalan sto je imam. Ali takve trenutke, ne znam zasto, nikada nije lako naci. Park je izgledao predivno: zelenilo se rascvetalo i skoro uronilo u kruzno poredjene klupe u centralnom delu.  Na jednoj od njih je sedela prelepa devojka i nesto pisala. Pre deset godina bez raz-misljana bih se uputio pravo ka njoj i zapoceo razgovor, ali sada se  nisam  usudjivao ni da pomislim na tako nesto. Seo sam na klupu preko puta nje i posmatrao je. Zavideo sam momcima koji ce biti s njom, koji nisu kao ja zarobljenici braka. Razmisljanje me je navelo na jednu zastrasujucu pomisao: poceo  sam da ulazim u krizu srednjeg doba. Primetio sam da me posmatra, ali to nisam hteo da joj dam do znanja. I dalje sam gledao drvece iznad nje i zapalio cigaretu. Dakle, neverovatno, jos ce se ispostaviti da je ona zaintresovana za ovakvu jednu olupinu od coveka. Devojka s papirom u ruci uputila se u mom pravcu. Bila je lepsa nego sto mi se na prvi pogled ucinilo: ogromne smedje oci  s neobicnim sjajem koji nikada dotad nisam video, mali nosic, napucene usne i plava kosa do ramena. Izgledala je ko andjeo. Bila je toko mlada... Zapazio sam da ispod sportske majice i farmerki krije jedno savrseno telo. Svaki nje korak odisao je zenstvenocu. Boze, kako sam je pozeleo! Mislio sam da haluciniram, ali ona mi je stvarno prisla, pruzila papir i obratila se drhtavim glasom. Nisam ni stigao da odreagujem, a ona je vec otisla. Pogledao sam crtez. Nacrtala mi je sjaj u ocima koji odavno nestao. Videla me je kao niko do sada, onako kako sam zeleo da me moja zena vidi... Kako sammogao da je pustim da ode ne zartazivsi objasnjenje za nekolicinu reci koje mi je nespretno izgovorila?

                                                            NASTAVLJASE.