One slatke muke..telo drhti dok se približava, usne se grče, oči smeju, ruke me ne slušaju. Nesiguran glas, nevešt odgovor, osmeh da zamaskira tremu.
Onda sledi uvod u anatomiju. Upijam svaki pokret mišića na njegovom licu i telu, svaki trzaj, zagledam svaku poru na licu. I rešim da zavolim njegove bore na čelu, svaku onu sitnu i najsitniju u uglu njegovih očiju.
Te oči umeju da vole pogledom. Umeju da me probude i da me uspavaju. Svašta mogu jer im dozvoljavam.
Glas koji golica, onaj koji izaziva slatku čežnju, baca u očaj, pa opet odjekuje željom. I taj glas volim. I kad ga nema zbog njega slatko patim i čekam.
Krenuli smo jednog dana na put u neizvesno: njegove oči, bore, glas i ja. I dalje putujemo, nekad zastanemo da odmorimo, pa požurimo da nadoknadimo propušteno…njegove oči, bore, glas i ja.
Prijavite se da biste objavili novi komentar
p.s. nisam zaljubljena jos uvek ;) kako kaze ona pesma "zaljubicu se sutra", ali to sutra nikako da dodje hahaha
Ovde zastadoh..uz onaj sličan napomenuti osmejak u uglovima usana.:))))
Kada ljubav nije dovoljna,
želim ti velikodušnost.
Kada se ljutiš zbog gluposti,
želim ti srdačan osmeh.
kada se misliš predati,
želim ti snagu za sledeći korak.
Vreme brzo prolazi onima koji vole:)))
Samo, treba dotle doći. :)
.................
Kad je reč o ljubavi, naprosto ne znam odakle da počnem? :)
N'o vlasnica ovog bloga (čini mi se) - zna! :)