Redovno čitam dnevnu štampu, ali već unazad duže vreme sebi postavljam pitanje zašto to radim. Da bih bio informisan ? Hmm, nešto nisam siguran u to. Novinski članci su često prepuni netačnih navoda i podataka pogotovu kada daju neke analize. Primer za to: pre neki dan čitam kako je za letovanje dece iz ugroženih porodica u Beogradu preko uplatnica infostana skupljeno 70 miliona dinara, koje je doniralo oko 9.000 domaćinstava, ili ti u proseku oko 7.700 dinara po domaćinstvu, što je samo po sebi fantastična cifra, za naše bedne prilike. Drugi primer: svima je poznata afera sa onim preparatom MMS koji je onaj ludak prodavao kao lek protiv svih živih bolesti. E, pa, nepismeni novinari su svo vreme "tupili" kako je u pitanju supstanca za dezinfekciju natrijum hlorid (kuhinjska so), umesto natrijum hipohlorit. Zatim, najbolje su mi one rubrike o lepoti i zdravlju sa člancima koji počinju sa "grupa naučnika". pa tako jedan dan čitate kako vitamin A uzrokuje pojavu opse po koži, a drugom broju kako je dobar za ten. Pojma nemate kako se "oduševim" kada na srednjim stranama pročitam "informaciju" gde Mia, Seka i njima slične letuju ili da li je Nataša Bekvalac našla novog dečka. Živ čovek da se "otruje" od ranog jutra čim novine uzme u ruke. Od prosečnih 30 stranica, ozbiljnom selekcijom i odbacivanjem "informacija" nebi se dobila novina od cirka 5 stranica. Ništa bolje nije ni na televiziji. U jutarnjem programu gostuje vaskularni hirurug koji kao na naučnom kongresu objašnjava kako se rade stentovi ili kateterizacija srčanih artrerija. nije li takva tema bezpotrebna za takvav vid emisije i vreme prikazivanja ? Sve u svemu, po mom mišljenu, upotreba masovnih medija u svrhu informisanja ne može proći bez posledica po mentalno zdravlje pojedinca. Iako nisam zagovornik teorija zavere, a donekle sam upućen u teme "neokortikalnog" ratovanja, izgleda da im je to i krajni cilj. Zaglupelo i zatupelo društvo.
Prijavite se da biste objavili novi komentar
A apsolutno se slazem sa tobom, i nekad se sa tugom setim cak i toga u onim starim dobrim vremnima-ogranicenje javnog govora-samo iz tog razloga sto me stvarno ne zanima gde je ko letovao, da li je na nasutpu nosen donji ves, ko je sta operisao. Ljudi moji, kad pocnu da se gadjaju ciframa potrosenim na garderobu, tretmane i sve ostalo.... Pa sta drugo nego izazvati revolt kod ljudi.
Zamislite nekoga ko zivi na ulici, nemkuce, nema nikoga, nema posao, nema sta da jede... Sav srecan nadje novine da se pokrije i procitata tamo da je navodno neka starleta lupila haljino (citaj krpicu jer se ne zna da li je kraca ili dublje izrezana) i platila je xxxxxxxxxxx eura a obucice je samo jednom i slicne stvari.
Nezadovoljstvo na sve strane-zato javno informisanje zaobici i ziveti u svom malom svetu u miru i spokoju:)
Ne valja pisati pre dorucka-progutah neka slova, neka sastavih, neka zamenih... Ko razume-blago njemu:))
Nije znanje,znanje znati, vec je znanje , znanje dati....
Naravno da vredjaju nasu inteligenciju, ali imamo izbor i ne moramo da ih citamo, gledamo i primecujemo da postoje ;)
Типови уноса могу варирати не само по својој теми и обиму већ и по формату. Тако постоји велики број веблогова чији су уноси у текстуалном формату (попут вести, белешке, расправе). Такође, постоји велики број блогова где је унос фотографија, скица или неки други графички рад, адреса ка неком занимљивом садржају на Интернету и тако даље.
Велики део блогова омогућава својим посетиоцима да напишу свој коментар на уносе на тај начин стварајући мале заједнице које дискутују на теме којима се блог бави. Због тога су се блогови временом развили у широко распрострањен начин комуникације на Интернету, између аутора (или групе аутора) и посетилаца блога. Блог омогућава комуникацију на лакши начин него на форумима или путем е-поште. Он омогућава да свако на једностван начин искаже своје мишљење на Интернету, без посебних техничких знања.