Teslio

U ovoj saglasnosti za intervencija ćemo pokušati da vam predstavimo što više informacija o operaciji povećanja dojki. Pitanja i odgovori su pripremljeni prema pitanjima koja svakodnevno dobijamo u našoj ambulanti i zato se odgovori ponekad ponavljaju. Time želimo da sve važne informacije načinimo životnijim i da ih približimo vašim interesovanjima. Zašto tako detaljno? Zato što je to najizvikanija i najviše medijski zloupotrebljavana tema sa područja estetske hirurgije. Navešćemo najnovija saznanja iz američke literature, jer je Amerika na tom području vodeća po broju operacija i po iskustvima.

 

 

1. U čemu je prava vrednost silikonskih umetaka za grudi?

Silikonske uloške za povećanje dojki su razvili pre 35 godina sa ciljem da rekonstruišu dojke ženama kojima je dojka morala biti odstranjena zbog raka. U SAD je od tada do danas proteze ugradilo nekoliko miliona žena. Naravno, u većini slučajeva iz želje za estetskim povećanjem dojki. Na našoj klinici smo do danas izveli preko 1500 intervencija.

 

2. Koja je u javnosti najčešća pogrešna predstava u vezi s povećanjem dojki?

U javnom mnenju preovlađuje uverenje (naročito u muškom svetu) da povećanje dojki znači to da od dojki normalne veličine stvaramo "seks bombe". Istina je potpuno drugačija!

Velika većina naših pacijentkinja je praktično bez dojki ili ima veoma male dojke, pa pomoću operacije pokušavamo da im napravimo dojke normalne veličine, koje su primerene telesnim srazmerama. Najčešće se dostiže veličina korpe 3 (C), a nikada veća od korpe 4 (D).

 

3. Kakve ciljeve pokušavamo da postignemo operacijom dojki?

U većini slučajeva pokušavamo da odgovorimo na dve želje odjednom:

1) Za golo telo su poželjne prirodne dojke, prirodnog oblika, simetrične, bez vidljivih ožiljaka, bez vidljivih znakova proteze, meke. Takvi zahtevi su važni za intiman život pacijentkinje.Prirodan oblik ima prednost nad veličinom.

2) S pravilnom veličinom dojki, a s obzirom na pravilne proporcije (obim bokova, grudnog koša, veličina postave) kreiramo žensku postavu za običan život, kada je obučena, jer 90% našeg života jedan drugog doživljavamo obučeni.

 

4. Suštinska odluka: da li želimo "gole" ili "obučene" dojke?

Većina pacijentkinja želi da dosegne oba cilja, ali one moraju da se odluče da li im je važnija prirodna, gola dojka, ili veličina dojke u obučenom stanju.

Primer: Žena koja nema dovoljno žlezdanog tkiva da bismo napravili dovoljno veliku prirodnu dojku kakvu zahtevaju telesne proporcije.

Ona mora da odluči da li želi da napravi manje, prirodne dojke za "pokazivanje", ali koje su premale za njenu postavu, ili pak želi da ugradi veće proteze za zadovoljavanje telesnih proporcija, ali da istovremeno rizikuje da će deo proteze moći da se vidi na golom telu. Često moramo da napravimo kompromis.

 

 

5. Koje su psihofizičke koristi grudnih proteza?

Koristi su pre svega psihičke. Ženama s malim dojkama ove proteze suštinski menjaju sliku o sebi, one se osećaju potpunije, ženstvenije. Žene koje su izgubile dojku zbog raka pomoću ovih umetaka pobeđuju osećaj invaliditeta i bolesti. Na sličan način pozitivan rezultat dostižemo i kod izrazito malih dojki, koje su kod nas u većini. Takođe, i mlade mame sa uvenulim »kesama« ponovo žele dojke koje su imale pre porođaja.

 

6. Koliko su zadovoljne žene koje već imaju ugrađene proteze?

Urađeno je mnogo studija koje su pokazale da je rezultatima operacije zadovoljno do 80-90 % žena. Te žene bi se ponovo odlučile za istu intervenciju. To je najjači pokazatelj zadovoljstva. Kod onih nezadovoljnih uzrok su prevelika i nerealna očekivanja, uprkos iscrpnim informacijama.

Šta su idealne dojke? Idealne dojke su srazmerno velike s obzirom na postavu, prirodnog oblika, bez ožiljaka, bez vidljivog ruba proteze, simetrične, prirodno meke. Teško je dostići sve to istovremeno, što pacijentkinji, s obzirom na njen slučaj, objasnimo već pre intervencije.

 

7. Šta se dešava u slučaju kada nije moguće obećati idealne dojke?

Ako operacijom nije moguće dostići idealne dojke, potrebno je smanjiti očekivanja na nivo realnog rezultata. Tako pripremljena pacijentkinja ima visoke mogućnosti za zadovoljstvo. Ako pacijentkinja to ne može da prihvati, onda je intervenciju bolje odbiti.

 

8. Ko se najčešće odlučuje za intervenciju dojki?

Prva velika grupa su odrasle devojke koje praktično nemaju dojke (grudni koš im izgleda kao kod dečaka), pa tek pomoću operacije dobijaju normalni ženski simbol.

Druga grupa su mlade mame nakon porođaja sa uvenulim opuštenim »kesama«. Posle porođaja i dojenja zdravim načinom života (ishrana i vežba) one telo ponovo oblikuju, ali za dojke im je potrebna pomoć plastičnog hirurga.

 

9. Koje vrste proteza su na raspolaganju? Čime su punjene?

U suštini razlikujemo dve vrste proteza - obe su napravljene od silikonskog omotača, dakle silikon je u dodiru sa tkivom. Kod fiksnih proteza je veličina proteze već fabrički određena, napunjena silikonskim gelom ili fiziološkim rastvorom. A druga vrsta proteza je takva da ih možemo dodatno napuniti kada ih pri operaciji ugradimo. Obično ih punimo fiziološkim rastvorom, tj. sterilnom vodom koja ima 0,9 % rastopljene kuhinjske soli i za organizam je prihvatljiva u slučaju da proteza pukne.

 

Prednost proteza punjenih silikonom je u tome što su sličnije tkivu dojke, te su zato prirodnije na dodir, ali i kao sopstveni osećaj žene.

Prednost proteza punjenih fiziološkim rastvorom je u tome što on nije opasan za telo, ako ulazi kroz zid proteze. A njihova mana je u tome što je voda manje slična tkivu dojke, pa je pacijentkinja više oseća, a primetnije su i na dodir. Takođe, one imaju veći procenat pucanja.

 

Proteze imaju glatku ili hrapavu površinu. One sa hrapavom površinom po iskustvima telo lakše prihvata i manja je mogućnost prenaglašene opne ili kasnijeg pomeranja proteze.

 

Poslednjih godina kod nas koristimo uglavnom umetke s hrapavom površinom, koji su punjeni kohezivnim gelom - materijom koja zadržava svoj oblik i nije tečna. Takođe, pri eventualnoj perforaciji takvog umetka, sadržaj neće isteći napolje.

 

10. Postavljanje ispod ili iznad mišića?

Proteze možemo da postavimo ispod grudnog mišića ili iznad njega (ispod žlezde). U tom slučaju ponekad podižemo mišićnu opnu, da bismo ojačali tkivo.

Postavljanje ispod mišića preporučujemo ako pacijentkinja ima malo žlezdanog tkiva i veoma tanko potkožje (kožni nabor na grudnom košu je tanji od 2 cm), da bi rub proteze bio manje vidljiv ili opipljiv, jer postavljanje ispod mišića znači deblji sloj iznad proteze. U tom slučaju je i manji procenat preizražene kapsule. Mišić pokriva samo gornju polovinu proteze (dekolte), dok je kod veoma mršavih pacijentkinja donji deo pokriven samo kožom, pa se rub proteze na gornjem i spoljašnjem delu prema pazuhu može i videti.

 

Mane kod postavljanja ispod mišića su: Mnogo jači bo nekoliko dana posle intervencije, ograničene fizičke aktivnosti i sport, jer grudni mišić može da pomeri protezu ili zarotira zauvek (prvih nedelja posle intervencije), a kasnije samo trenutno - što se vidi pri određenim pokretima. Kod opuštenih dojki postavljanje ispod mišića obično treba kombinovati s podizanjem dojki, što može da znači i dodatan vidljiv ožiljak uspravno ispod areole.

 

11. Kada iznad mišića?

Uložak možemo da ugradimo iznad mišića ako ima dovoljno žlezdanog i potkožnog tkiva za prirodno pokrivanje proteze.

Nedostaci: Kod ovakve ugradnje postoji veća mogućnost nastanka preizražene opne, pa ukoliko pacijentkinja kasnije smrša, može se videti rub proteze.

Prednosti: Bolovi posle operacije su manji, nisu ograničene telesne aktivnosti.

 

12. Grudni umetak je strano telo

Svaki grudni umetak je strano telo, na koje telo reaguje stvaranjem opne. A ta opna kod nekih pacijentkinja (takvih je približno 5%) je deblja i može da na svoj način oblikuje dojku, koja tako postaje tvrđa i okrugla. Inače, sama po sebi opna nije opasna za zdravlje i može da se odstrani operativnom intervencijom, ako pacijentkinji smeta. Nažalost ne možemo da predvidimo kod koje pacijentkinje će se to desiti. Tokom deset godina posle intervencije kapsula se javlja u 15-20% slučajeva.

 

13. Šta možemo da uradimo protiv izražene opne?

U ovakvim slučajevima izvodimo posebnu masažu (ponekad i više od godinu dana), ultrazvučnu terapiju. Ako tu nema uspeha (1% operisanih), ponovnom operacijom odstranjujemo protezu i zamenjujemo je novom, koju stavljamo ispod mišića, gde je manja mogućnost za ponovni nastanak op e.

 

14. Postoperativni ožiljak

Svako povećanje dojki grudnim umecima podrazumeva i ožiljak. Od tehnike i pristupa zavisi veličina i vidljivost ožiljka. Danas je u trendu rez kroz pregib ispod dojke ili polukružni rez na donjoj polovini areole. Ova dva reza su zbog manje traume i manje manipulacije proteze povezani sa manje komplikacija.

 

15. Povećanje dojki kroz pupak

Ova vrsta ugradnje grudnog umetka je opasna i neprecizna metoda i zato je ne izvodimo.

 

16. Da li je potrebna još jedna operacija tokom života?

Pacijentkinja dobija doživotnu garanciju za slučaj pucanja proteze. Dvadesetpetogodišnja studija (Neal Handel, PRS, vol.117, 2006) na 1500 pacijentkinja došla je do sledećih zaključaka:

Tokom 4 godine 15% pacijentkinja je ponovo operisano, a od toga;

- 50% preizražena opna

- 20% želja za većom protezom

- 8% pomeranje proteze

- 5 % vidljiv i opipljiv rub proteze

- 2% infekcija

- od 7-14% vidljiv rub proteze u toku 10 godina.

Pojava preizražene opne (kapsule) je prve godine 3%, a za 10 godina naraste na 15 - 20%.

Uprkos svemu navedenom, 85% pacijentkinja je zadovoljno rezultatima.

 

17. Debljina žlezdanog i potkožnog tkiva

Debljina potkožnog i žlezdanog tkiva odlučujuće utiče na izbor i način ugradnje grudnog implanta. Pacijentkinji koja ima debeljinu potkožja manju od 1 cm (ako uhvatite kažiprstom ispod dojke (na pregibu), a palcem iznad dojke i ako je debljina nabora 2cm ili manje), umetak je u većini slučajeva potrebno postaviti ispod grudnog mišića, a ne direktno ispod žlezde.

 

18. Kapljičasti ili okrugli umetak

Koriste se dva oblika umetaka, i to okrugli i kapljičasti (anatomski). Najvažnija prednost kapljičastog umetka je u tome što nam omogućava da napravimo dojku prirodnijeg izgleda. A iz prakse možemo zaključiti da konačni rezultat u poređenju sa okruglim umetkon nije suštinski drugačiji, zbog čega se češće odlučujemo za okrugle umetke. Okrugli implanti su povezani sa manje komplikacija, jer se pri eventualnoj rotaciji umetaka oblik dojke ne menja, a i jeftiniji su. Pri ugradnji ispod mišića obično dobijamo prirodan oblik sa okruglom protezom. Ugradnja ispod žlezde često podrazumeva kapljičastu protezu.

 

19. Veličina kožne kese i vrsta operacije

Često je prisutna (naročito kod majki) situacija »obešenih kesa«, kada su dojke uvenule, pa je potrebno napraviti podizanje i povećanje istovremeno. Kakva kombinacija rezova i ožiljaka će biti potrebna zavisi od stanja dojki i od želja pacijentkinje.

1. Ako pacijentkinja svog žlezdanog tkiva ima dovoljno za korpicu B (br. 2) i želi da je poveća za jedan broj, to jest u korpicu C (br. 3), a nema preteranu opuštenost (razmak između bradavice i pregiba ispod dojke je manja od 6 cm), podizanje je moguće postići samo izrezom kože oko areole, čime se dojka podiže, i ugrađivanjem umetka za povećanje. U tom slučaju je ožiljak oko areole. Pri ugradnji implanta ispod žlezde prikladnija je kapljičasta proteza, a pri ugradnji ispod mišića obično okrugao oblik daje prirodan izgled. Naravno, važna je i debljina potkožnog tkiva. A ako ista pacijentkinja želi veću protezu, može da dođe u obzir i rez na pregibu ispod dojke, ili samo polukružni rez u donjem delu grudne areole. Veće proteze u principu znače veći rizik od komplikacija (brže opuštanje dojke zbog veće težine, vidljiv rub proteze, gubitak osećaja na dojci ili bradavici).
2. U slučaju veće opuštenosti (razmak između bradavice i pregiba ispod dojke je veći od 6 ili 7 cm) u kombinaciji sa povećanjem dojki za 1-2 broja obično je potrebno i podizanje dojki, koje zahteva i uspravan ožiljak. Ovakav ožiljak posle 2-3 godine postaje manje vidljiv, ali ostaje ceo život. Vidljivost ožiljka zavisi pre svega od reakcije kože i zarastanja. Kod pušačica zarastanje rane je mnogo duže (dokazano studijama), rane čak mogu da se otvore, što za posledicu ima veći ožiljak. Zato pušačicama ne preporučujem ovakve operacije pre nego što prestanu sa pušenjem. U SAD čak rutinski mere nivo nikotina u krvi u cilju provere da li je pacijentkinja zaista prestala sa pušenjem.

 

20. Oblik važniji od veličine?

Većinu pacijentkinja u Sloveniji najpre zanima veličina budućih dojki, a nakon izvršene opracije one se najviše bave oblikom dojke. Zato je važno da te činjenice budemo svesni već pri planiranju operativne intervencije. Istina je inače da većina žena želi oblik »prirodnih dojki«, a to je veoma individualan pojam, jer »svake oči imaju svog slikara«.

 

21. Asimetrija

Sve žene imaju asimetrične dojke i nemoguće ih je stopostotno izjednačiti. Korekcija asimetrije često znači dodatne ožiljke. U većini slučajeva je manja asimetrija prirodnija od čiste simetrije potpisane ožiljcima.

 

22. Koje proteze su bezbednije - kapljičaste ili okrugle?

Po pitanju zdravlja, obe su podjednako bezbedne.

Okrugle proteze su primerenije kod pacijentkinja kod kojih se proteza okreće, jer se ne menja oblik dojke kao kod kapljičastih proteza, koje pri rotaciji deformišu dojku. Kada će se proteza okretati nije moguće predvideti, ali znamo da upalno žarište u telu (obično zubni granulom) može da izazove okretanje proteze. Takođe, hormonska kontracepcija ili hormonske smetnje mogu da utiču na to stanje. Isto tako, i pirsing može da izazove komplikacije, pa zato preporučujemo da se odstrani makar nedelju dana pre intervencije.

 

 

23. Da li je silikon bezbedan za ljudsko telo?

Silikon je biomaterijal koji ljudsko telo veoma dobro prihvata, toleriše. Ne izaziva alergije ni druge reakcije. On je veoma rasprostranjen u medicini. Svako ko je ikada uzimao lek u obliku kapsula koje imaju omotač od silikona je već pojeo silikon i tako došao u kontakt sa njim. Prisutan je u lekovima, u svakoj injekcijskoj brizgaljki itd. To znači da smo praktično svi već bili u kontaktu sa silikonom.

Rasprostranjena upotreba silikona u medicini je najbolji pokazatelj njegove neškodljivosti za ljudsko telo.

Fenomen silikona je u plastičnoj hirurgiji i u medicini uopšte medijski najpropraćenije područje. Isto je i u našim medijima, koji su tražeći senzaciju prepisivali članke iz zapadne štampe, naročito iz Amerike. Mislim da je u našim medijima ta tema zloupotrebljena u tom smislu što su prikazani samo neki delovi istine, koji su se određenim krugovima činili dovoljno senzacionalnim. Za razumevanje cele istine treba poznavati stručno utemeljenu istinu problema silikona.

 

24. Šta znači kapsula i kakve mogu biti njene posledice?

Kapsula je opna (prirodna reakcija na strano telo) koje telo pravi oko umetka. U nekim slučajevima je ta opna previše izražena, pa se skuplja i po svome oblikuje dojku i nabora površinu proteze. Talasasta površina proteze može, zbog opne koja se ne može predvideti, učini da se proteza vidi (pokaže) bilo kada u životu. Takođe, gubitak telesne teže, kada se stanji debljina žlezdanog i potkožnog tkiva, može biti uzrok pojavljivanja vidljivih rubova - talasi proteze koji se ranije nisu videli.

To se događa u 2-4 % slučajeva prve godine posle intervencije, a za 10 godina u 15-20% slučajeva.

 

25. Da li to znači ozbiljan rizik za zdravlje pacijentkinje?

Opna je prirodna reakcija tela na implant i slično se dešava i kod veštačkih zglobova, pacemakera itd. Zašto se u određenom procentu pravi jača opna za sada još ne znamo tačno, ali to ne predstavlja rizik za zdravlje.

 

26. Kako žena oseća ove promene?

Do ove pojave može doći već u prvim mesecima nakon operacije. Dojka je čvršća, okrugla, ponekad i boli. U gorim slučajevima tu opnu je potrebno osloboditi ili čak odstraniti. Pri toj operaciji se istovremeno proteza postavlja ispod grudnog mišića, ako je pre toga bila postavljena iznad. Pacijentkinja je već pre prve operacije obaveštena o svim mogućnostima da bi mogla pravilno da izabere umetak.

 

27. Šta možemo da uradimo ako se ponovo napravi opna?

U najgorem slučaju odstranjujemo proteze. Za 15 godina rada nismo imali nijedan slučaj da je zbog ponovne pojave opne trajno odstranjena proteza.

Kod proteza sa hrapavom površinom, koje koristimo kod nas, dolazi do nastanka opne u 2-4% slučajeva. Ali, kao što je rečeno, to ne ugrožava zdravlje pacijentkinja i problem se u većini slučajeva rešava dodatnom operacijom do one mere kojom će pacijentkinja biti zadovoljna.

Troškovi dodatne operacije idu na trošak pacijentkinje, jer je uzrok opne u telesnoj reakciji. Pri tom pacijentkinja plaća samo materijalne troškove.

 

28. Na koji način se može sprečiti nastanak opne i da li pomažu masažne vežbe?

Kao što smo već rekli, proteze s hrapavom površinom ugrađene ispod grudnog mišića smanjuju rizik. Naša iskustva su pokazala da pravovremena i pravilna masaža veoma pomaže pri omekšavanju opne. Kod kapljičastih proteza smo pažljiviji zbog mogućnosti pomeranja proteze.

 

29. Da li organizam može da odbaci protezu?

Odstranjivanje stranog tela je stvar alergijskih i imunskih reakcija tela usmerenih ka organskim stranim telima životinjskog i biljnog porekla. Silikon je sintetički biomaterijal i u tom smislu ne izaziva reakcije odbijanja, odnosno one su veoma retke. Samo u slučaju infekcije obično je potrebno privremeno odstraniti protezu (na 6 meseci), ali to ne može da se uračuna među reakcije odbijanja. Prema našim statistikama, infekcija ima manje od 1%.

 

 

30. Šta su kalcijumovi ulošci, koji mogu da nastanu u opni oko proteze, i da li škode zdravlju?

To su komponente kalcijuma koje se javljaju u retkim slučajevima i nisu štetne za zdravlje. Oni mogu da ometaju rentgenski pregled dojke (mamografiju), i zato lekaru treba uvek reći da su u dojkama proteze. U tom slučaju on će izabrati drugu dijagnostičku metodu (CT, UZ, MR,...).

 

31. Da li grudne proteze mogu da utiču na osetljivost bradavica?

Zbog same operacije bradavice mogu biti manje osetljive nekoliko meseci, a u veoma retkih slučajevima trajno, u zavisnosti od anatomske situacije. Ukoliko je proteza veća, utoliko ima više mogućnosti za ozledu živaca.

 

32. Da li su ženama sa umecima potrebne mamografske kontrole?

Potrebne su im isto kao i ženama bez proteza. O tome odlučuje lekar s obzirom na rizične faktore pacijetkinje (pojava oboljenja od raka u porodici, broj trudnoća, ginekološka oboljenja itd). Za žene starije od 40 godina preporučljivo je uraditi pregled u Centru za bolesti dojki na svake 1-2 godine, a obavezno pre operacije.

 

33. Da li proteze mogu same da skliznu, da se pomere nakon operacije?

Iz ranije pomenute studije je poznato da do manjih ili većih pomeranja proteza dolazi u 8 % slučajeva. Ako do takvih pomeranja dođe u kasnijem periodu nakon operacije, za to je uvek kriva telesna aktivnost ili promene u telu (hormonske, infekcijska žarišta). 

 

34. Koliko vremena izdrže grudne proteze u telu?

Sililkonske proteze se koriste od 1964. godine. Danas je kvalitet proteza toliko napredovao da američki proizvođači daju doživotnu garanciju u slučaju pucanja proteze. Naša statistika kaže da za 4 godine ponovnu operaciju izvodimo na samo 2% pacijentkinja.

 

35. Koliko su jaki grudni implantati (proteze)?

Proteze su testirane na jake pritiske i dugotrajna opterećenja koja se ponavljaju. Naravno, pri veoma velikim pritiscima mogu da puknu - npr. u automobilskoj nesreći. Pri mamografiji je potrebno napraviti posebne projekcije. Do sada nemamo podatak da je proteza pri mamografiji pukla.

 

36. Koji faktori mogu da povećaju mogućnost da proteza pukne? Možda fizička aktivnost?

Dozvoljene su sve fizičke i sportske aktivnosti, jer do sada još nije bilo dokaza o uticaju telesnih aktivnosti na trajnost proteze. Moguće je pomeranje proteze zbog rada grudnih mišića, i zato nekoliko nedelja posle intervencije treba biti pažljiv pri izboru vežbi.

 

37. U kom procentu slučajeva proteze mogu da puknu?

Naša iskustva: za 15 godina (oko 1500 pacijentkinja) nemamo nijedan primer pucanja silikonske proteze, a imamo 2 primera pucanja vodene proteze. Svetske studije govore da proteze pucaju u 1-2 %.

 

38. Kako žena oseti da je proteza pukla? Da li  se to vidi na mamografiji?

Svaka promena u obliku, veličini, osećaju dojke može da znači da je proteza pukla. Postoji više vrsta istraživanja kojima se može utvrditi da li je proteza pukla. U 90% pacijentkinja ne oseća da je proteza pukla, već se to utvrdi slučajno pri pregledu.

 

39. Šta se događa ako proteza pukne?

Kao što je već rečeno, oko svake proteze se pravi prirodna opna, kao normalna reakcija tela na strano telo. Ta opna sprečava da se silikon (ili drugi sadržaj) proširi u tkivo dojke. Samo ukoliko dođe do jakih pritisaka, koji bi mogli da oštete tu opnu, silikon može da se razlije u susedno tkivo. Tu može da napravi granulome, koje je potrebno hirurški odstraniti, ali koji inače nisu štetni po zdravlje.

Proteze koje su punjene kohezivnim gelom se u slučaju pucanja ne razlivaju i obično zbog toga pucanje ne može da se utvrdi.

 

40. Da li postoji test kojim bi mogli da se vide delići silikona u telu?

Danas još nema rutinskih testova za dokazivanje silikonskih delića u telu, koji bi eventuelno ušli iz proteze. Silikon je prisutan u hrani, lekovima, kozmetičkim preparatima i nalazi se u svakom telu. Ako, dakle, u nekon telu pronađemo silikonske deliće, to još ne znači da su ti delići baš iz grudnih umetaka.

 

41. Da li je silikon iz puknute proteze opasan po zdravlje?

U određenim slučajevima, kada su proteze odstranjivali zbog drugih uzroka, lekari su nalazili puknutu protezu, mada je silikon bio uhvaćen unutar opne, a oko proteze. Pacijentkinja nije imala nikakve tegobe i uopšte nije ni znala da joj je proteza pukla. Dakle, većina puknutih proteza nije ni otrkrivena, jer one ne prave nikakve teškoće i nisu štetne po zdravlje. Ako pukne i opna, onda se može primetiti promena oblika dojke i to je lakše otkriti. U tom slučaju uvek radije zamenjujemo protezu.

 

42. Da li je dojenje iz »silikonskih« grudi štetno?

Studije su dokazale da deca koja piju kravlje mleko iz tetrapaka (koji je iznutra prevučen silikonskom folijom) u telo unesu više silikona od dece koja se doje iz silikonskih dojki. Inače, većina operacija je napravljena tako da sama žlezda dojke nije ozleđena.

 

43. A šta u slučaju kada je dokazano da je proteza pukla?

U tom slučaju ponovnom operacijom menjamo protezu.

 

44. Da li silikonske proteze mogu da izazovu rak dojke?

Kada je Američka vladina agencija za hranu i lekove (FDA) 20.11.2006. godine odobrila upotrebu silikonskih proteza u SAD, studijama su opovrgnute sve pomenute sumnje i pomisli.

 

45. Kakvo je mišljenje onkologa po pitanju silikonskih proteza i raka dojki?

I specijalisti koji se bave rakom dojki su studijama dokazali da grudne proteze ne izazivaju rak na dojkama.

 

46. Šta su autoimune bolesti?

To su oboljenja (npr. Reumatoidni artritis) kod kojih telo reaguje na sopstvene ćelije kao na strana tela.

 

47. Da li proteze mogu da izazovu takve reakcije?

Prema podacima naučnih istraživanja, ne postoji nikakva veza između proteza i pojave tih oboljenja.

 

48. Da li telo može da razvije alergijsku reakciju na silikon?

Kao što je rečeno, za više od 30 godina upotrebe silikona u medicini nije bilo naučno dokazanih primera alergije na silikon, a do sada je poznat samo jedna prijava alergije na silikon. To znači 1 slučaj na 1000.000  operisanih pacijentkinja.

 

49. Koje su druge komplikacije moguće odmah nakon ugradnje proteza?

Moguće komplikacije su iste kao kod svake hirurgije. To su infekcija, krvarenja, sporo zarastanje rana, anesteziološke komplikacije. Pogledajte još i saglasnost sa opštim informacijama o hirurškim intervencijama.