Teslio

A otkad smo mi toliko bliski da se šalimo s nekim koga ne poznajemo, i to pred nekoliko miliona gledalaca, bez njegove saglasnosti? Valjda je šala, osim smeha, nekako odraz prisnosti. Nasilna prisnost već je silovanje. Drugarice i drugovi naš premijer je upravo silovan pred kamerama i sada se bori sa osećajem samokrivice, osudom okoline a možda i malo stokholmskog sindroma pa ne reaguje u punoj snazi.

Pre par dana kao puluviralni hit poluprocureo je video u kome premijer Republike Srbije Ivica Dačić gostuje u studiju neke televizije, odgovara na polusuvisla pitanja, prezgodne i prenapadno odevene voditeljice koja se vrpolji i u jednom trenutku “nevešto” krsti nogu preko noge i premijeru pokazuje neobrijano međunožje. Institucija države, premijer, kao svako muškarac, malo se zacrveneo, pokazao zadovoljstvo na licu i nastavio da odgovara na pitanja o... nečemu.

Da budem iskren, ja volim da gledam skrivenu kameru i često se smejem kao nenormalan. Ali, s druge strane, to je jedan ozbiljan vid kršenja ljudskih prava, zakona i Ustava. Ova skrivena kamera je ozbiljno nepoštovanje institucija Republike Srbije. Odakle nekome pravo da „žrtvi skrivene kamere“ makar i malkice pokvari raspoloženje ili ga dovede u neprijatnu situaciju lažno se predstavljajući kao policajac ili uspaljena tinejdžerka, ili voditeljica u klasi prepička? I Sve to pred širokim auditorijumom. Odakle bre pravo da zarad svog biznisa zloupotrebiš poslovičnu druželjubivost političara sa novinarima? Setimo se da su političari javne ličnosto, da su od javnosti izabrani i da istoj moraju račune polagati.

I kao pojedinac ili nosilac društvene funkcije na najvišem nivou nemaš način da se odbraniš od ovakve situacije. Kad te neko selektuje za skrivenu kameru, već si obeležen. Ljutio se - ne ljutio se, pristao - ne pristao, tebi se desi neprijatna situacija i ljudi te s podsmehom gledaju kako reaguješ. Pa posle, kad izađu sa onim natpisom „Ej, ovo je zezanje, mi smo oni fini ljudi iz skrivene kamere“, možeš da se nasmeješ ili da ih izvređaš. A već si prošao kroz situaciju koja ti narušava raspoloženje. Navodno nakon obelodanjivanja identiteta situacije i objašnjenja da je t sve scenario žrtva skrivene kamere može da bira da li da pristane ili ne pristane na objavljivaje snimka.

Ovo sa Ivicom je kao simpatično, ali samo na prvi pogled. Setimo se izjave od pre smao pet dana u kojoj premijer tvrdi “Srbija nije banana država”. Način na koji postupa organizovana kriminana grupa za dovođenje ljudi u neprijatnu situaciju ne ide u prilog toj tvrdnji. Pomislite samo šta o srpskom premijeru i Srbiji mogu da zaključe gledaoci CNN i BBC nakon ovoga. A i ljudi zaduženi za PR pa o za obezbeđenje premijera nisu bili na nivou zadatka. Pa morao je neko od njih da zna unapred da će premijer biti ŽRTVA skrivene kamere. Oni su se ili saglasili, računavši “Ivica neće da se ljuti a ovo je odlično za rejting”. Po meni takav postupak njegovih ljudi je ravan izdaji.

Generalno postoje dve stavri. Da je stručna služba za odnose sa javnošću procenila da je kombinacija premijer-pička-kamera fenomenalna fora i da je to mnogo dobro za rejting ili da je sve ovo bilo iznenađenje za njih a da je video “procureo”. U oba slučaja neko iz premijerovih službi mora da “visi”, a takođe sam pristalica, da ako su organizatori skrivene kamere samoinicijativno izveli “šalu godine” da budu procesuirani zbog nepoštovanja države, ljudskih prava, seksualnu diskriminaciju, … Zamislite samo da je gostovala (izvinite na primeru) čelna žena Narodne banke i da joj je voditelj vitlao nabreklim penisom u erekciji... Kao zezamo se, kao skrivena kamera. Verujem da bi odgovor na tu provokaciju bio tbarem rušenje studija i doživotna robija za organizatore, inspiratore i počinioce, … (karikiram)

Ono što ja odavno tvrdim je da je generalno koncept skrivene kamere je potpuno nakaradan. Organizovana grupa ljudi bavi se nekom osobom i smišlja način kako da je obeleži i nasere joj se na život. Često u tome imaju za saveznike najbliže prijatelje i rodbinu žrtve. I tu nema spasa. Neko te odabere i ti si glupi Avgust dana, i to ti ostaje za ceo život.

A otkad smo mi toliko bliski da se šalimo s nekim koga ne poznajemo, i to pred nekoliko miliona gledalaca, bez njegove saglasnosti? Valjda je šala, osim smeha, nekako odraz prisnosti. Nasilna prisnost već je silovanje. Drugarice i drugovi naš premijer je upravo silovan pred kamerama i sada se bori sa osećajem samokrivice, osudom okoline a možda i malo stokholmskog sindroma pa ne reaguje u punoj snazi.

Ja bih tu bandu pohapsio.

Autor: Strongman