Reci mi : "Idem"
i ponesi sećanja
na balkanske planine
od surog kamena,
s rekama od vrtloga...
gde dom je vilenjaka i vetrova.
Ponesi hladnoću izvora,
jer nema takvih
na dnu dolina...
od Posejdona otetih poldera,
Tamo gde
svetlost polarna
ko zavesa nebeska zaigra...
tamo gde dan ne vidiš,
od modrih senki sumraka...
Reci mi :"Idem"
i idi...
u život koji zoveš Agenda,
gde kamen ima cenu
zlatnog grumena,
Ijubav se kazuje Evrima,
a snovi plaćaju suzama...
Leti nečujno
nad mirom parkova...
ja ću nad šumama...
gde tutnji dah vihora,
i trska s vetrom pleše
iznad močvara...
Tu vilenjak ume
da krugove svoje,
iz obijesti gole,
u travi oslika,
Tu magle jutarnje
još uvek se bele
k'o jezera tajni,
da najave svitanja...
Please login to post a comment
zlatnog grumena"
Eh da je tako..svaki kamen bi bio dragulj i bezvredan samim tim...
Ovde je reč o nekoj posebnoj vrsti kamena, ali....objašnjavati stih je isto što i objašnjavati vic - nema svrhe.
Volim šapate vetra što poslaše tvoje stihove.