Teslio

Reci mi : "Idem"

i ponesi sećanja

na balkanske planine  

od surog kamena,

s rekama od vrtloga...

gde dom je vilenjaka i vetrova.

Ponesi hladnoću izvora,

jer nema takvih

na dnu dolina...

od Posejdona otetih poldera,

Tamo gde

svetlost polarna 

ko zavesa nebeska zaigra...

tamo gde dan ne vidiš,

od modrih senki sumraka...

Reci mi :"Idem"

i idi...

u život koji zoveš Agenda,

gde kamen ima cenu

zlatnog grumena,

Ijubav se kazuje Evrima,

a snovi plaćaju suzama...

Leti nečujno

nad mirom parkova...

ja ću nad šumama...

gde tutnji dah vihora,

i trska s vetrom pleše

iznad močvara...

Tu vilenjak ume

da krugove svoje,

iz obijesti gole,

u travi oslika,

Tu magle jutarnje

još uvek se bele

k'o jezera tajni,

da najave svitanja...