Kao i svaka kocka – ima šest strana. I kao kod svake druge kocke, posmatrač, u najboljem slučaju može jednim pogledom videti samo tri njene strane i to samo ako je pogled iz pravca jednog od uglova. Tri strane uvek ostaju skrivene od pogleda. Da bismo videli i njih – moramo promeniti ugao iz kojeg posmatramo, ili zarotirati kocku.
Tako je uglavnom sa većinom stvari – kako materijalnih, tako i duhovnih...teško da ćemo bez pomaka i jednu stvar sagledati u celini. Onaj ko vidi samo zelenu stranu kocke nazvaće glupom budalom, beskičmenjakom, zanesenjakom i sl. onoga ko vidi žutu stranu i govori da je kocka žuta - jer on ZNA da je zelena. Isto kao što onaj ZNA da je žuta.
I tako, vekovima ubeđujemo jedni druge da je naš svet-kocka zelen, žut, crven, plav...
Nekima je i šaren, pa ako su srećne ruke i oka, na jednoj strani kocke mogu videti fragmente svih strana, čak i onih njima nevidljivih. Oni najčešće i mogu zaključiti da svet ima i drugačije vizure od onih koje su njima samima dostupne, pa od „nesložene“ kocke imaju mnogo veće korist nego od one matematički završene i savršene. Kao što se iz nečijeg nereda lakše sagleda suština, nego iz sterilnog i bezličnog „sklada“
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Kaže se RUBIKOVA kocka. Rubikon je reka na severu Italije...koja inače ima istorijski značaj, ali nije tema. Pozz.