Dešavaju se neke stvari u svetu, pa se dese u tvom okruženju, pa se čovek zapita koliko je i sam (ne)tolerantan. Tolerantna sam na mnoge stvari osim na pokušaj manipulacije. Tu postajem divlja zver koje ujeda gde stigne. Ali ne pokušavaju manipulaciju slabi već jaki igrači, pa moraš biti jači od njih da ne postaneš igračka.
Ali razmišljanje o toj manipulaciji i toleranciji me dovelo još do nekih razmišljanja.
Da li ja moram da glumim bedu, siromaštvo i nezadovoljstvo da bi neki ljudi bili tolerantni prema meni jer ako pokazem suprotno neće imati pardona već će me pljuvati i gađati kamenjem jer živim bolje od njih.
Naravno da neću da glumim.Bogata nisam,živim skromno,ali kvalitetno i stižem da napravim veliku kilometražu godišnje,ali ne zato što imam novca već zato što imam želju.
Neću da se stidim ni svojeg zadovoljstva,ni svojih stavova,ni zdravog razuma.Neću da se stidim ni zbog nove torbe,pantalona i dukserica. Neću da se stidim ni što kod mene u kući ne postoje tabu teme, ni što ne idem u crkvu,ni što volim da lajem,ni što ne znam da ćutim,ni zato što me neki vole,neki ne vole.
Svet je sačinjen od raznolikosti,inače bi bio dosadan.Inače bi se mediji ugasili, štamparije stale,političari izumrli.
Krajnje je vreme da svako za sebe učini nešto malo,ali značajno da se izvuče iz sivila.Krajnje je vreme da prestanemo da mrzimo te razlike kod drugih i da volimo ono što mi jesmo. Ne poznajem savršenog čoveka,savršenu ženu,savršen par niti savršen brak,ni savršenu porodicu.
Pa s toga valjda bi trebalo da prvo sagledamo situaciju u svom domu, pa onda da diskriminišemo druge, da ih pljujemo, napadamo, mrzimo jer nisu nesavršeni kao mi već imaju neke druge mane koje sami ne posedujemo.
Sit gladnom ne veruje.Nekako mi ova izreka legla upravo sada. I kad sam sita setim se kako mi je dok sam bila gladna.Imam razumevanja,tolerantna sam,ali ne dam na sebe ni na moje bližnje,kao ni na kolege s kojima zarađujem svoj hleb.
Neka me optuže,kriva sam što mislim da treba sagledati i dubinu problema,a ne samo površinu koju malo ko hoće da zagrebe.
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Kosmos naprosto tako funkcioniše – bipolarnost koja teži stapanju i u tome dolazi do toka i razmene energije, materije...kao zakon spojenih posuda. Ako je razlika „prevelika“ onda su reakcije u pravilu burne i dramatične. Što je veća količina vode iza brane, to će silnije voda nagrnuti kroz cevi – po Bernulijevoj jednačini- prevelika razlika bi mogla pocepati branu-membranu. Ako razlike nema uopšte – onda nema ni toka – takva voda gubi kiseonik, postaje močvara i u njoj nema života. Sve je dakle u meri...mera određuje hemijske spojeve, mera je ta koja određuje da li je nešto otrov, ili lek...veština održavanja balansa u razlikama je veština života. Prevelika tolerancija na sve i svašta je pogubna isto kao i apsolutistička netolerancija.
Pošto priroda „zna“ kolika je mera čega, upravo na tu meru je i podešeno sve. Ili bi na kraju i na kanibalizam trebalo biti „tolerantan“? Organizam je netolerantan na agense koje prepoznaje kao ugrožavajuće, dok je tolerantan na neutralno i pozitivno. Opet – balans.
Nemam običaj da gledam van tarabe ali ne dam ni da mi se kroz nju viri.
Što reče Bora:
"Imam svoj čarobni svet, i oko njega kineski zid".
Retko ko prođe kroz tu tešku kapiju iznad koje piše "prijateljstvo".
Kao sto si mogla primetiti ovde na forumu da me nesto i ne krasi tolerancija prema nekim stvarima iz bliske proslosti; to sam ja i ko me prihvata mora da me prihvati takvog ili da trazi nekog drugog za druga, prijatelja...
A to za bliznje...definitivno smo isti a to znas jer verujem da si citala moje blogove(i opet ja reklamiram sam sebe he he he)
Pozdrav sa Pacifika