Teslio

Његов живот је био као набујала река, спремна да сваког момента излије осећања која су се у њој огледала.

Испричаћу вам једну причу

Глас му је био топао... био је као јасмин, као облаци, ватра и сећања на пшенична поља. Мешао се са мирисом ознојеног коња и шкрипом кочија натоварених опојним сеном на којем смо седели. Био је то глас мојег оца који je говорио:

”Живот је као земља, као мозаик; један бусен сам по себи није ништа, као што је безначајна и коцкица мозајка, чак и ако би била златна".

Он, часни старац, ми је у две-три речи синтетизовао неколико миленијума људског постојања: философију, естетику, системику, теорију групе и још понеког космичког аксиома који ми сигурно измиче и бежи.

Утрошио сам нешто година да бих схватио аналогију. Остатак времена користим да бих је реализовао у овом живљењу.

Живота