Teslio

Novembar 2010.god., prohladan i kišovit, ali kad se putuje raspoloženje mi je uvek na nivou.

Krenuli smo oko 8h ujutru i stigli u Beč tek oko 17h. Negde u Mađarskoj grejalo je sunce, da bi nas u Austriji zateklo oblačno vreme. Nebo nad Mađarskom bilo je fantastično, a nakon kraće kišice, nedaleko od Beča, uspela sam da uslikam dugu. Bilo ih je dve, jedna iznad druge, samo se ne vidi na slici, na žalost.

Beč je predivan, odlično organizovan javni prevoz, znamenitosti na svakom koraku da je zaista teško odlučiti gde ići, a šta ostaviti za neki naredni put.

Posetili smo Albertinu (bile su aktuelne izložbe Mikelandjelovih crteža i crteža Leonarda da Vinčija ), dvorac Belvedere (pun je slika od kojih bih izdvojila nekoliko Renoarovih, jednog Van Gogha i Oskara Kokošku),Muzej papirusa,Parlament, Muzej leptirova, Muzej satova, Prirodnjački muzej, Aqua terra Zoo...ne mogu svega da se setim.

Najjači utisak na mene ostavila su poslednja dva pomenuta mesta. Prirodnjački muzej obilazili smo nekoliko sati, čini mi se oko 3 sata. Aqua terra Zoo je fantastično mesto na jedanaest spratova, a sa vrha zgrade proteže se pogled na Beč u kojem nismo mogli mnogo da uživamo jer je padala kiša.

Ručali smo u italijanskom restoranu Il Tempo..mmm..lazanje sa nekim zelenim korama, pretpostavljam sa spanaćem. Drugog dana u nekoj piceriji, nisam zapamtila ime.

Generalno, sve je mnogo skupo, od suvenira do hrane. Mnogo dobra stvar je što se za 18,5 eura može kupiti Viena card koja omogućava trodnevno korišćenje svih prevoznih sredstava bez ograničenja i karta važi za jednu odraslu osobu i jedno dete do 12 ili 15 godina. Uz ovu kartu dobija se i popust za ulaznice na skoro svim mestima koje turisti najviše obilaze, a katalog koji se uz nju dobije sadrži i jedno dvadesetak kupona za popuste u raznim restoranima i radnjama.

Hotel u kojem smo bili smešteni, Geblergrasse u istoimenoj ulici, nalazi se blizu stanice metroa U6 kojim se lako može doći do čvorišta za U3 koji vodi u centar grada. U blizini hotela je i McDonalds caffe, supermarket i jedan tržni centar. Hotel ima 3 zvezdice, pristojan je i čist, osoblje izuzetno ljubazno i perfektno govore engleski jezik. U holu ima i 3 računara, bar koji radi od 9h ujutru do ponoći i dozvoljeno je pušenje. Ima i svoju garažu koju smo, doduše, plaćali 9 eura po danu.

Nismo mogli da idemo u Prater zbog lošeg vremena. I ostalo je još mnogo mesta na koje nismo stigli, zato se putovanje mora ponoviti za koju godinu. Zanimljivo je da radnje i supermarketi rade uglavnom do 20h, a vikendom i kraće, to mi je onako baš neobično bilo. 

Iz Beča smo se uputili u Bratislavu, kratak obilazak i ručak, pa nazad u Novi Sad. Šok kada smo stigli. Sve je podjednako skupo kao i u Beču. Grad kao grad ništa posebno. Ima 2 prelepa mosta, onako futuristička, nekoliko zanimljivih statua u Starom gradu i to je to. Novi Sad je lepši (subjektivni doživljaj).

Elem, u potrazi za hranom, čudeći se skupoći slovačke kuhinje, sasvim slučajno nabasali smo na restoran koji drži Srbin, odmah preko puta McDonaldsa. I baš tu, u sred Bratislave,a tek pridošli iz Beča, naručismo Bečke šnicle za ručak :))).

Na jednom tv-u uključen RTS 1, konobar prilazi i na čistom srpskom jeziku naručismo sve što smo želeli. Razumeo nas je, a i mi njegov lošiji srpski koji je verovatno naučio od gazde lokala. 

U Tescovom supermarketu sam pazarila med za 2 evra koji je u Beču koštao 8, eto barem neke razlike. 

Dobro je da sam bila ovako u prolazu, pa sad znam kako je jer ne vredi zadržavati se u Bratislavi, sve može da se vidi za dva sata. 

I tako,putašestvije se privodilo kraju, put kroz Mađarsku krajnje nezanimljiv jer je pao mrak. Budimpeštu smo obišli jer smo išli auto-putem, a i bila sam već tri puta, o njoj drugom prilikom.

Na kraju da podvučem crtu-puna sam utisaka i mislim da bez 5 dana ne vredi ići u Beč. Treba rasporediti malo razgledanja, pomeša se sve, a fotoaparat nije svuda dozvoljen.