Od pre par nedelja oficijalno je započeta sezona moga omiljenog voca, višnji. Ovo 'super' voće poreklom iz većeg dela Evrope i Severozapadne Azije je jedno od najzdravijih voćki nama dostupnih. Pored vitamina C, kalijuma, magnezijuma, beta karotena, gvoždja, folata i jestivih vlakana, višnja je takodje bogata antioksidantima- molekuli bitni za borbu organizma protiv bolesti. Skorija istraživanja su ustanovila da konzumcija višnje, dal' u svežem obliku, il' u suvom, može redukovati rizik od srčanih bolesti, dijabetesa/sećerne bolesti, artritisa i odredjenih vrsta cancera.
U mom rodnom kraju drvo ovog kiselog, krv crvenog, božanstvenog voča se može naci bukvalno u bašti svake kuće, al' u Americi je to nemoguća misija. Al' moja zadrta narav nije popuštala, tako da sam posle dugog raspitivanja i traganja uspeo naci ovo voće na Manhattan-u. Njihova astronomska cena od $6 za 450 gr me nije sprečila u mom cilju, da uživam u najednostavnijem i najukusnijem desertu svih vremena: Maminom kolaču sa višnjama.
Izuzetno je teško saznati odakle potiče ovaj starinski kolač, al' ja predpostavljam da je preuzet iz, il' nastao pod uticajem Austrijske il' Madjarske kuhinje, čijim teritorijama je nekada pripadala Vojvodina. Ovaj ukusni i sočan kolač je moja majka Seka često pravila, kako zbog njegove jednostavnosti i brze pripreme, tako i zbog velike količine vičanja koje je ona tokom njihove sezone zamrzavala. Naš prvi komsija deda Nikola je na svome posedu imao oko 10ak rodnih voćki višnje, čije plodove je svake godine u potpunosti davao mojoj porodici (verovatno jedan od njegovih pokušaja da se udvara mojoj baba Kosi, koja ga je pored svih njegovih napora ignorisala). Jedni od najlepših trenutaka moga detinjstva su provedeni u njegovoj bašti, gde sam sa mojom bakom, majkom i sestrom od strica Itanom do iznemoglosti brao višnje. Ja i Itana, večiti 'kompanjerosi' smo se stalno smucali po našim i tudjim baštama u potrazi za voćem, povrćem i jajima, koje smo često bez znanja naših roditelja i komšija prikupljali za potrebe igre :) I još kao klinac sam voleo da se igram s' hranom, al' o mojim i Itaninim 'kulinarskim' doživljajima ću malo opširnije u jednom o naredih postova koji je u pripremi.
Većina recepata za ovaj kolač zove za vanillin sećer, sintetički proizvod kojeg se ja u velikom krugu klonim. U mom receptu ja koristim pravu, prirodnu mahunu vanile, al' u nedostatku iste vi je mozete izostaviti iz recepta (procitajte ovde vise o vanili i vanillin sećeru). Takodje neki recepti za ovaj kolač koriste mleko, a neki jogurt. Koristeći mamin recept kao osnovu, ja sam probao obe verzije i zaključio da jogurt proizvodi sočniju ali nabijeniju koru, za razliku od mleka koji je takodje proizveo sočnu, al' i vazdušastiju, 'lakšu' piškotu. Razlog tome je drugačija gustina i viskoznost ove dve tečnosti. Ja sam se ipak odlučio za mleko koje je i moja majka koristila u ovom receptu.
Prijatno
Miroslav
Mamin kolač sa višnjama
Puter za podmazivanje tepsije
320 gr brašna
10 gr praška za pecivo
1 gr soli
250 gr šecera
2 jajeta
1 mahuna vanile
225 ml suncukretovog ulja
225 ml punomasnog mleka
500 gr višanja, koštice uklonjene
sećer u prahu
Priprema:
Pregrejati rernu na 160 stepeni C.
Puterom podmazati tespiju (33x23cm , il' približnu tim veličinama), pa odložiti u frizideru nebili masnoća očvrsnula. Prosejati brašno, prašak za pecivo i so, pa odložiti sa strane. Mikserom umutiti jaja i sećer dok se ne utrostruči u volumenu i postane svetla, vazdušasta smesa. Raseći uzduž mahunu vanile, sastrugati semenke i dodati smesi od jaja, pa dobro sjediniti.
Odkloniti sa miksera, dodati ulje, mleko i brašno, pa ručno, varjačom mešati tek da se testo sjedini (ako se muti duže, doći će do razvoja glutena što će izazvati masu da bude elastična kao hleb).
Nasuti smesu u pleh i ravnomerno rasporediti, pa gusto pobacati višnje po testu i peći u rerni 35 do 40 minuta. Dal je kora gotova proveriti ubadanjem čačkalice u centar, koja bi trebalo izaći čista i suva.
Kolač u potpunosti ohladiti, iseći po želji, posuti šećerom u prahu i poslužiti.
Сећам се некадашњег дрвореда уз друм, тамо око Фекетића, наравно, вишње. ШПАНСКЕ.Стабилне генетски довољно да из коштице израсла младица буде дивна, без икаквог калемљења!
Кажу да је и Тито, када је ишао у Карађорђево, знао да заустави колону када их спази, онако бордо, изађе и наједе се, на ужас лекара, обезбеђења! :)