Teslio

Одувек сам се дивио Вама који имате више псеудонима. Треба ту пуно маште, способности и искрености. Да, баш искрености! У реалним односима, онима лицем у лице, може да буде и пуно површности. У овим виртуелним много мање.

Тачно је да се може лагати и конструисати лик који не постоји, али ни случајно та личност се не измишља из ничега. Она се рађа и расте из личних жеља, из оног што би се хтело да буде. Значи има своју реалност и уствари изказује и осликава оно што је унутра, у дубини душе.

Она, тако сам је звао, је имала чак 16 надимака и њима се вешто служила, док сам ја муцајући написао:

ПРОЛАЗНОСТ

Нежност трешњиних цветова,

њихова неухватљива блиставост цветаља,

изказује сву врлину непристрасности.

Отворе се изненада да би најавили пролеће,

а затим  неочекивано својим латицама,

стварају бехар који се препушта ветру.

Њихова префињеност, својим опадањем латица,

подсећа на сам живот и нашу слабост,

на непредвидљивост догађаја и пролазност.

Живот који процвета са собом носи и своје незаобилазно опадање,

а мудар је онај ко уме да ужива ту експлозију и удуби се у пролазност!

А онда ми је Она одговорила:

“SAKURA

A ko kaže da zivot, da ljubav, da uzdah nisu kao trešnjin cvet koji nosi dubinu emocija, lepotu... sa izdahom, život u prolazu, ljubav u svom ponoru, tako predivan a tako brzo umirući.

I zasto onda meni zameriti , svaki put kada ''odem'' na dno Okeana, zar i senka moja nije tako prolazna, zar i ona ne svedoči o mom postojanju, tako lepom tako prolaznom.

I zar ne nosi utehu zapis u vremenu, da vreme ne postoji, da tren biramo, da ga možemo pretvoriti u Večnost, samo da za to Hrabrosti Imamo.

Zar taj uzdah i izdah ne čine početak i kraj, zar tako zajedno ne čine jedan tren, jedan sastanak jedan rastanak... jednu večnost?”

101_as_bol

и као латица некуда се одлелујала.