Ti, odlaziš

Категорија: Главна
Тагови: Нема тагова
9 коментара

                    TI, ODLAZIŠ




                   Napisaću priču o ljubavi, ali ne o ljubavi muškarca i žene već ljubavi koju imam prema sestri koja polako odlazi na put bez povratka.Nemam snage ni hrabrosti da joj sve ovo kažem jer ću je još više rastužiti. Kod nje još uvek postoji nada u neko sutra i ne bi htela da joj raspršim tu nadu , ranjiva je, bolna, prebolna. Obratiću joj se na ovaj način, pričaću joj kao što smo često znale nas dve pričati samo sada ja sama pričam jednu od naših priča.
                   Htela bi, mila da te utešim u tvojoj nadi o ozdravljenju ali reči ne mogu da izustim. Ščepala me tako velika hladnoća i strah jer već živim tvoju nadolazeću smrt. Htela bi da vičem, vrištim da to nije istina, da ćemo još dugo biti zajedno , da ćemo opet jednog juna krenuti na put za Grčku kao lani i da ćeš opet po ko zna koji put u toku dana uzviknuti "Sestro kako nam je lepo, baš nam je lepo ovako zajedno, nas dve, more, Grčka, sunce i naše neiscrpne priče. Taj put smo još prošlog juna isplanirale ali ta neman nam kvari planove i dolazi po tebe da te vodi na neka druga putovanja. Sve više shvatam kako je ta smrt tako , tako konačna. Rodjena, ne mogu da verujem da da te više nikad neću videti na ovome svetu. Ponekad uhvatim sebe u nekoj bednoj nadi da ću te ipak gledati, slušati, a onda se setim da je doktor rekao da je pitanje samo dana, a ja se pitam da li je moguće da ću uskoro morati izgovoriti - više nikad. Kako te dve reči bolno bole. Nisam ni znala da takva bol postoji.
                   Kad smo bile zajedno znale smo se smejati do suza i plakati do smeha. Govorila si da nećeš da se sećaš šta je nekad bilo i da te ne vraćam u prošlost u onu gde je bilo teških momenata, a bilo ih je. Uvek si bila borac i jaka. Zbog tih osobina bila si mi uzor na putu da preživim nemoguće. Ja se sada ipak sećam, sećam se našeg detinjstva , tvog puta do škole na kojem si se bar jednom potukla. Tukla si se i sad žestoko, dve godine se tučeš i padaš i ustaješ i boriš se sa hemoterapijom, sa zračenjem. Ne mogu zaboraviti tvoj šok i jauk kad si jednog jutra ustala bez kose. Uvek si je negovala i imala krasne frizure. Sećam se naše mladosti, izlazaka, tvog prvog poljupca  posle kojeg si se nadala u beg. Kako smo se često smejali tom tvom gestu. Imala si samo šesnaest godina.
                   Sad kad smo zajedno gledam te slomljenu, tužnu i ne znam šta da ti kažem kad me pitaš:" Što je to moralo da mi se desi?" Toliko je toga ostalo neispričano,nedorečeno, ali, sada šta godi bi ti rekla bilo bi neumesno i vidim da smo sve dalje i žao mi nas je obe.Želela bi da ti kažem da ne ideš još, da nije vreme, da neću imati skim da ispunim prazninu koja će ostati nakon tvog odlaska, da te sestro volim, toliko te volim da me sve boli.
                    Kraj tvog rata sa ovom nezajažljivom alom se nazire i ti se polako predaješ, a ja činim ono što moram. Bezglasno se  sa tobom opraštam.Mnogi su mi govorili da niko nema takvu sestru kao ja, a ja tebi kažem "Volim te sestro" A kako ću, to ću tek videti dočekivati dane bez tvojih  poziva, poruka, bez tvojih priča . Pitala bih te ali ne mogu te još više rastuživati, misliš li ti da ću kroz ovaj lavirint otvoriti sebi neki novi put bez tebe, da ću uspeti da zavedem malo reda u haos koji će nastati kad ti odeš,
 da ću uspeti da učinim život prihvatljivim kad te ne bude?
                    Tako bi volela da sada mogu da pišem o životu kakav bi želela da bude, ali ja se ovom pričom opraštam  sa tobom.  Znaj da dok god mogu da te pamtim  ti ćeš živeti i ja ću biti sa tobom.
                     Zauvek ću te pamtiti!

                     Tvoja sestra


  • andjeo
    :(
  • Ivy_Poison
    Moras biti jaka da prevazidjes taj bol,nazalost jako tuzna prica i mnogo ih je takvih, sve vise i vise :(((( Ne znam covek da li je teze kad se desi iznenada ili kad znas da kraj dolazi.Mnogo mi je zao :(
  • madam
    Nazalos i uprkos bolu koji nas zadesi u zivotu moramo i dalje da zivimo... Zato i u mracnoj hladnoj sobi nadji trunak svijetllosti i nastavi... a mozda ce tvoja sestra da nastavi na nekom boljem mijestu bar se svi tako nadamo.
  • AB77
    Samo onaj ko je nekog izgubio moze da zna kako ti je...uhhhhhh jbt...izvini na prostacenju...

    Ono sto ces uraditi je to da ces joj ulepsati te...poslednje dane...i uvek kad pomislis na nju nasmesi se u sebi i seti se svih vasih zajednickih avantura...to nek ti bude najlepsa uspomena i najlepsi poklon od nje, tvoje seke
  • dawn
    Rasplaka me ova prica. Koliko je god tebi tesko, njoj je teze, vjerujem. Ne znati sta te ceka, ici u nepoznato, ili onda sasvim nestati kao da te nikada nije bilo. Sad si tu, sad te nema. Sve one stvari koje nikada neces moci da uradis... U pravu si sto neces sve ovo da joj kazes, jer mislim da ona zna svejedno. A napravi joj taj ostatak nekako sto laksi, tebi zelim snagu da izdrzis i da prihvatis, i krenes dalje... Neka vam je Bog na pomoci.
  • srebrenka
    Hvala vam svima na rečima utehe, vama koje ne znam, a vi saosećate sa mojim bolom. Juče se jedva probudila, danas je uključena hemoterapija, zračenje i njen bledi osmeh i kaže "Pa dobro mi je, biće bolje." Biće baš neka nam je Bog na pomoći.
  • Njanja
    Upravo sam se pomolila za tvoju sestru i tebe.Mozda to ne bih trebalo da kazem, al' eto.. Mozda hocu time da ti kazem da i kad pomislis da je sve gotovo, uvek ima jos ono, dobro poznato- nada.
    Nada, da ce Gospod Bog uslisiti, nase molbe i nasa nadanja.Moli se i veruj, jer cuda se desavaju onima koji veruju, bez obzira sta doktori kazu...
  • Mila-Muncan-Krstic
    Oh draga Srebrenka, citala sam ovo ponovo, mislila sam da ce da mi bude lakse,ali nije.Veruj mi kad sam citala predhodni dva puta nisam bila u mogucnosti da napisem komentar.Verujmi i danas neznam kakvu utehu da posaljem-valda ce dati Dragi Bog da SESTRA prezivi i da ozdravi.MOLIMse BOGUza sve vas.POZDRAV I SRECNO.
  • Mila-Muncan-Krstic
    Draga Srebrenka,oprosti da ti nisam o ovome ranije pisala,setila sam se nocas.Ja poznajem zenu koja je 45-50,deca odrasla.Ona je dobila rak na dojci,imala je operaciju i kimoterapi tako da je izgubila svu kosu i hvala Bogu ostala je ziva i kosa joj narasla.Volela bi da cujem kako je tvojoj sestri sada?Moli se Bogu i ja vas neznam ,ali molimseBogu za tvolu sestru da ozdravi.Srdacan pozdrav za celu familiju.

Пријавите се да бисте објавили нови коментар