- andjeo :)
- "...Ponekad isprani dani zajauchu i andjeli se dugo ne vide kroz zguzvane oblake...Sve skupi se u kap i trnci dugo putuju kroz hladne poglede...Ono shto nas greje ne svice...Iz ove noci neme....
- Члан од 12. сеп. 2011.
- Женско
Групе
Интереси
Омиљени брендови
Хобији
Коментари
"...nemam nijedan dokaz da sam bila tvoja..nismo se slikali, nismo putovali..ne znam u stvari ni shta smo..znam samo da mi falish, kao vazduh, kao zagrljaj, kao neko najblizi na svetu..a nemam nijedan dokaz da sam bila tvoj neko..na kraju ovog zivota cu te sigurno pomenuti..onako tiho, jedva chujno, kao shum zita kad legnesh na sred polja...pomenuti onako..za svoju dushu..."
... ne znash me, prijatelju moj... moji nemiri me zemljom vode, snovi chudni pohode, a dusha putuje... seta u mojim ochima nije zbog tebe, samo sam ostala daleko negde... lutajuci stazama ne prohodnim trazim ne moguce, prozivljavam ne prozivljeno... ne, ne znash me... poznajesh samo nekog ko je tu sa tobom, prava JA nije odavno tu...
A postoji li veca sila i veca molitva od ljubavi?! Njoj se sve prepreke predaju, ispovesti darivaju, noci razdanjuju, nasilni poklanjaju, ledeni otapaju, glasni utishavaju... Sila ljubavi blazi, ratnike chini pesnicima, slepe - vidovitima, kandze - maslachcima, trnje - cvetovima. Kako ne zamirisati ljubavlju! Odupreti joj se, znak je slabosti a ne snage!
Da ne bi izgovarao previše ludosti, Bog je čovjeku dao deset prstiju
i na svakome od njih po jedan mudar savjet
Prvi, tvoja riječ neka bude DOBRA.
Drugi, tvoja riječ neka bude ISTINITA.
Treći, tvoja riječ neka bude PRAVEDNA.
Četvrti, tvoja riječ neka bude VELIKODUŠNA.
Peti, tvoja riječ neka bude HRABRA.
Šesti, tvoja riječ neka bude NJEŽNA.
Sedmi, tvoja riječ neka bude UTJEŠNA.
Osmi, tvoja riječ neka bude ULJUDNA.
Deveti, tvoja riječ neka bude PUNA POŠTOVANJA.
Deseti, tvoja riječ neka bude MUDRA.
I ONDA – ZAĆUTI!
Pročitah ove reči pa reših da ih podelim sa vama...:)
i na svakome od njih po jedan mudar savjet
Prvi, tvoja riječ neka bude DOBRA.
Drugi, tvoja riječ neka bude ISTINITA.
Treći, tvoja riječ neka bude PRAVEDNA.
Četvrti, tvoja riječ neka bude VELIKODUŠNA.
Peti, tvoja riječ neka bude HRABRA.
Šesti, tvoja riječ neka bude NJEŽNA.
Sedmi, tvoja riječ neka bude UTJEŠNA.
Osmi, tvoja riječ neka bude ULJUDNA.
Deveti, tvoja riječ neka bude PUNA POŠTOVANJA.
Deseti, tvoja riječ neka bude MUDRA.
I ONDA – ZAĆUTI!
Pročitah ove reči pa reših da ih podelim sa vama...:)
Nije potrebno da izvedemo velike stvari.
Treba samo da izvedemo male stvari koje
čine
da se osećamo bolje ili
ne tako loše.
Naravno, ponekad nam sudbine
neće dozvoliti da to
učinimo.
Tada moramo nadmudriti sudbine.
Moramo biti strpljivi sa bogovima.
Oni vole da se zabavljaju,
vole da se igraju sa nama.
Vole da nas stavljaju na probu.
Vole da nam govore kako smo slabi
i glupi, da smo
nepotrebni.
Treba samo da izvedemo male stvari koje
čine
da se osećamo bolje ili
ne tako loše.
Naravno, ponekad nam sudbine
neće dozvoliti da to
učinimo.
Tada moramo nadmudriti sudbine.
Moramo biti strpljivi sa bogovima.
Oni vole da se zabavljaju,
vole da se igraju sa nama.
Vole da nas stavljaju na probu.
Vole da nam govore kako smo slabi
i glupi, da smo
nepotrebni.
...Ne čeka me više i ja to znam.Bio je to usud,ili
samo san,nikada nisam pomišljala tad, da ,posle noci mora doci dan.I
čemu noc i čemu dan?Pustoš u tugu umotana-zivot ko utvara,nestvaran-a
želela samo da potraje san.
Nikada ne isanjan.I da li sam smela,ne
prokleta bila i kada sam požela,nemam prava to tražiti,vrati se životu
bez snova-ostavi svoj najmiliji san da živi svoju noc i svoj dan-ja
ću tamo gde život je samo normalan....Ne čeka me više i ja to
znam..
Kada ostariš i kada se razboliš,nikome više ne trebaš
i ostaješ tako odbačen i sam,zato glavu gore,
svaki dan koji prodje je prošlost,i onaj koji osvane dočekaj nasmejan,
radostan i pun pozitivne energije i ljubavi,ne zaklinji se nikome,
ne tuguj grupno,ne pevaj u čoporu-da,radi sve to ,ali sam,kada osetiš suštinsku potrebu za tim.
samo san,nikada nisam pomišljala tad, da ,posle noci mora doci dan.I
čemu noc i čemu dan?Pustoš u tugu umotana-zivot ko utvara,nestvaran-a
želela samo da potraje san.
Nikada ne isanjan.I da li sam smela,ne
prokleta bila i kada sam požela,nemam prava to tražiti,vrati se životu
bez snova-ostavi svoj najmiliji san da živi svoju noc i svoj dan-ja
ću tamo gde život je samo normalan....Ne čeka me više i ja to
znam..
Kada ostariš i kada se razboliš,nikome više ne trebaš
i ostaješ tako odbačen i sam,zato glavu gore,
svaki dan koji prodje je prošlost,i onaj koji osvane dočekaj nasmejan,
radostan i pun pozitivne energije i ljubavi,ne zaklinji se nikome,
ne tuguj grupno,ne pevaj u čoporu-da,radi sve to ,ali sam,kada osetiš suštinsku potrebu za tim.
Ja nisam umela da te ne volim...
Da to udavim svilenim gajtanom
i umrtvim damare.
Da te ne odsanjam i ne poželim...
Hodala bih kao živi leš...Čemu...?
Zato... hvala ti za napete mišice,
za adrenalin, za krv proključalu, za ruke drhtave...
grlo promuklo, za reči zapetljane...
Za noći pijane, vino uskislo,
za cigane i ćemane...
Da to udavim svilenim gajtanom
i umrtvim damare.
Da te ne odsanjam i ne poželim...
Hodala bih kao živi leš...Čemu...?
Zato... hvala ti za napete mišice,
za adrenalin, za krv proključalu, za ruke drhtave...
grlo promuklo, za reči zapetljane...
Za noći pijane, vino uskislo,
za cigane i ćemane...
Treba mi neko, ko će verovati u mene kada svi izgube veru...
Treba mi neko, ko neće odustati od mene posle svih mojih nestašnih grešaka...
Treba mi neko, kome ću biti posebna, baš zbog svih gluposti...
Treba mi neko, ko će podneti sva moja raspoloženja, suze i smeh, sreću i strahove...
Treba mi neko, ko će me voleti baš takvu, kakva jesam...I ko neće želeti da me promeni...Nikada...
Treba mi neko, ko neće odustati od mene posle svih mojih nestašnih grešaka...
Treba mi neko, kome ću biti posebna, baš zbog svih gluposti...
Treba mi neko, ko će podneti sva moja raspoloženja, suze i smeh, sreću i strahove...
Treba mi neko, ko će me voleti baš takvu, kakva jesam...I ko neće želeti da me promeni...Nikada...
Zatekneš na putu nešto poluživo, ranjeno,
srce ti se u isto vreme sklupča i raduje,
sagneš se do zemlje, a kao da si nebo dosegnuo,
kad osetiš na dlanu puls preplašenog srca.
Ne znaš kako i čime, ali siguran si
da ćete izlečiti jedno drugo.
Zavoliš to poluživo i ranjeno,
shvatiš da moraš da živiš,
kad si već oživeo,
jer ne smeš dopustiti
da čitav tvoj svet
izdahne na tvom dlanu.
Živiš u ritmu otkucaja malenog srca.
Odjednom si razdragan,
odjednom voliš život, čak i svoj,
odjednom veruješ da ljubav čini čuda,
kad vidiš da je poluživo oživelo i ozdravilo,
zahvaljujući oblogu od tvog dlana....
srce ti se u isto vreme sklupča i raduje,
sagneš se do zemlje, a kao da si nebo dosegnuo,
kad osetiš na dlanu puls preplašenog srca.
Ne znaš kako i čime, ali siguran si
da ćete izlečiti jedno drugo.
Zavoliš to poluživo i ranjeno,
shvatiš da moraš da živiš,
kad si već oživeo,
jer ne smeš dopustiti
da čitav tvoj svet
izdahne na tvom dlanu.
Živiš u ritmu otkucaja malenog srca.
Odjednom si razdragan,
odjednom voliš život, čak i svoj,
odjednom veruješ da ljubav čini čuda,
kad vidiš da je poluživo oživelo i ozdravilo,
zahvaljujući oblogu od tvog dlana....
Gledajuci tako u prazninu svoje sobe,
udjoh u svet u kojem
samo sto djavoli ne hode.
Udjoh na velika vrata,
a gle čuda milsilm priča je laka!
Iskrena i naivna ko što uvek sam bila,
otvorih svima svoja krila.
Namejana i vedra lica
bila sam primamljiva ptica.
Ispred mene se stvori čovek
loših mana al' Bože šta cu dalje sama?
Tumarh tako hodnicima tame
mučeći sebe za sve loše dane.
Osmeh skinu sa lica, oči izgubiše sjaj
jedino što sam pomislila tad:
"Boze je'l ovo stvarno kraj?"
U tom svetu tuge i bola,
oslušnuh neku pesmu koja je bila nova.
Osmeh vratih na lice ,i podjoh notama
koje na mene liče .
Nežno,polako vraća mi moj san
i sve više mi se približava ja to znam.
Na pamuku me uspavljuje
sa tajnom se budimo
noci željno isčekujemo.
I tako iz dana u dan
uz lake note i vedar san....
udjoh u svet u kojem
samo sto djavoli ne hode.
Udjoh na velika vrata,
a gle čuda milsilm priča je laka!
Iskrena i naivna ko što uvek sam bila,
otvorih svima svoja krila.
Namejana i vedra lica
bila sam primamljiva ptica.
Ispred mene se stvori čovek
loših mana al' Bože šta cu dalje sama?
Tumarh tako hodnicima tame
mučeći sebe za sve loše dane.
Osmeh skinu sa lica, oči izgubiše sjaj
jedino što sam pomislila tad:
"Boze je'l ovo stvarno kraj?"
U tom svetu tuge i bola,
oslušnuh neku pesmu koja je bila nova.
Osmeh vratih na lice ,i podjoh notama
koje na mene liče .
Nežno,polako vraća mi moj san
i sve više mi se približava ja to znam.
Na pamuku me uspavljuje
sa tajnom se budimo
noci željno isčekujemo.
I tako iz dana u dan
uz lake note i vedar san....
Kako čovek nasedne na laži iste
rekao si da promenilo se sve,
a nista nije...
Sve je još gore nego pre,
jos teže reči, jos teže sve.
Kako si mogao tako nisko pasti
mili moj da mi je znati.
Sta sam ti kriva ja ?
a čista ko dva bisera.
Toliko teških reči
još paraju mi uši
zar su to tvoji jauci?
Šta sam ti kriva ja,
sto sam čista ko dva andjela.
Dobrota moja ti smeta
to je tvoja šteta.
Boli i boleće
al'Bogu se kunem prestaće.
Suze paraju lice moje
šteta za nas dvoje.
Šteta za tebe, a sve sam ti dala
šta bi još hteo kada bih znala.
Tuga mi para lice ,jauk je još gori
odoše svi moji lepi snovi.
Budna sam sanjala naše dane
al'meni nikako da svane.
Pored mozga u glavi
pitam se gde prodjose moji dani.
Sanjala sam a spavala,
sad se budim
samo se nadam da necu da poludim.
Al'neka tako mi treba
kad dozvolim da me budala zeza.
Bogom se kunem u moju sreću
da ću sve da zapamtim al'vratiti necu.
Nek ti je sretno bilo moje bivse milo....
(u najvecoj tuzi i bolu)
rekao si da promenilo se sve,
a nista nije...
Sve je još gore nego pre,
jos teže reči, jos teže sve.
Kako si mogao tako nisko pasti
mili moj da mi je znati.
Sta sam ti kriva ja ?
a čista ko dva bisera.
Toliko teških reči
još paraju mi uši
zar su to tvoji jauci?
Šta sam ti kriva ja,
sto sam čista ko dva andjela.
Dobrota moja ti smeta
to je tvoja šteta.
Boli i boleće
al'Bogu se kunem prestaće.
Suze paraju lice moje
šteta za nas dvoje.
Šteta za tebe, a sve sam ti dala
šta bi još hteo kada bih znala.
Tuga mi para lice ,jauk je još gori
odoše svi moji lepi snovi.
Budna sam sanjala naše dane
al'meni nikako da svane.
Pored mozga u glavi
pitam se gde prodjose moji dani.
Sanjala sam a spavala,
sad se budim
samo se nadam da necu da poludim.
Al'neka tako mi treba
kad dozvolim da me budala zeza.
Bogom se kunem u moju sreću
da ću sve da zapamtim al'vratiti necu.
Nek ti je sretno bilo moje bivse milo....
(u najvecoj tuzi i bolu)
Ponekad joj se čini,poznaje ga više nego samu sebe.
Jeste,on je bio najbolji,najlepši,znao je da useći..
Ono što je rešila sebi da prizna je da sad zapravo i ne zna ko je On.
Onaj,koji lomi ženska srca kao stare porculanske šolje zrele za otpad.
Koji nikada nije voleo a uvek je to odgovorno tvrdio...
Jeste,on je bio najbolji,najlepši,znao je da useći..
Ono što je rešila sebi da prizna je da sad zapravo i ne zna ko je On.
Onaj,koji lomi ženska srca kao stare porculanske šolje zrele za otpad.
Koji nikada nije voleo a uvek je to odgovorno tvrdio...
Tama
Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ružna
na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
Magla.
Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zašto bije tamno srce moje?
Kuda? Zašto?
Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ružna
na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
Magla.
Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zašto bije tamno srce moje?
Kuda? Zašto?
Sama noćima ,sama danima
tražim smisao u ovim rečima
Pišem plačem, tugu delim sa svima
mislim se lako je njima....
Samo ja znam kako mi je
Teško mi je.....
Stihovi lete kao godine
gde sam, kako sam
pitam samu sebe?
Nikog nemam ,sem uspomena
na lepe i prošle dane
koje napisati necu jer s drugima
neću da delim svoju sreću.
Što neko mora da zna
kako se osećam sad JA.
Ko da mu je stalo
mislim se e moja budalo....
Luda bila i vazda osta
al' bitno je jedno
ja znam ko sam.....
tražim smisao u ovim rečima
Pišem plačem, tugu delim sa svima
mislim se lako je njima....
Samo ja znam kako mi je
Teško mi je.....
Stihovi lete kao godine
gde sam, kako sam
pitam samu sebe?
Nikog nemam ,sem uspomena
na lepe i prošle dane
koje napisati necu jer s drugima
neću da delim svoju sreću.
Što neko mora da zna
kako se osećam sad JA.
Ko da mu je stalo
mislim se e moja budalo....
Luda bila i vazda osta
al' bitno je jedno
ja znam ko sam.....
Šta imamo još od onih divnih dana što su prošli...
Sećanja:koja lagano al' sigurno odlaze u zaborav...
Bol:koja zauvek ostaje u našim srcima...
Duše:koje su prepune ožiljaka...
Jaku čežnju:koja nas pustoši i muči...
Suze:koje se često pojavljuju u našim očima...
Ponekad čak i mržnju,koja od nas pravi neljude...
I,zato se još uvek jako često pitam:
Zašto sve što je lepo ima kraj???...
Sećanja:koja lagano al' sigurno odlaze u zaborav...
Bol:koja zauvek ostaje u našim srcima...
Duše:koje su prepune ožiljaka...
Jaku čežnju:koja nas pustoši i muči...
Suze:koje se često pojavljuju u našim očima...
Ponekad čak i mržnju,koja od nas pravi neljude...
I,zato se još uvek jako često pitam:
Zašto sve što je lepo ima kraj???...
Sretna a tužna pratim druga,
ko prst i nokat smo bili
divne dane provodili...
Svaku moju bol i tugu si znao
za moje brige uvek lek imao.
Koliko smo suza od smeha prolili,
koliko vina popili?
Za svaku tvoju sreću
ja ti šaljem zlatnu zvezdu,
da te čuva u zemlji dalkoj
al' znaj da ovde uvek
imaš svoje mesto....
ko prst i nokat smo bili
divne dane provodili...
Svaku moju bol i tugu si znao
za moje brige uvek lek imao.
Koliko smo suza od smeha prolili,
koliko vina popili?
Za svaku tvoju sreću
ja ti šaljem zlatnu zvezdu,
da te čuva u zemlji dalkoj
al' znaj da ovde uvek
imaš svoje mesto....
Koliko dana koliko noći,
će još proći, dok ugledam
neke druge oči....
Dok čekam
u samoći neke druge oči
ja često se pitam
dokle ću moci?....
Srce slabo je,tuga jača je
pitam samu sebe dokle ceš BRE?
Ali ponos se neda,
tuga jača je pa neka ME...
Dok druge ljubiš,
ja se samo nasmejem
i znam i tad se setiš MENE!!!
će još proći, dok ugledam
neke druge oči....
Dok čekam
u samoći neke druge oči
ja često se pitam
dokle ću moci?....
Srce slabo je,tuga jača je
pitam samu sebe dokle ceš BRE?
Ali ponos se neda,
tuga jača je pa neka ME...
Dok druge ljubiš,
ja se samo nasmejem
i znam i tad se setiš MENE!!!
Dragi moji vidim da je ovde sve zamrlo pozivam vas na sajt http://www.volimo.net da nastavimo tamo da se druzimo.
Пријавите се да бисте објавили нови коментар