Teslio

Grčka reč kinesis, u značenju kretati se, poslužila je za imenovanje revolucionarne fizikalne terapije koja se bavi uspostavljanjem otpimalnog funkcionisanja delova tela ali i organizma u celini. Kineziterapija se bavi primenom pokreta u svrhe lečenja i predstavljaja jedan od najvažnijih aspekata rehabilitacije u medicini.

Vežbanje u svakom dobu

Primenom sistematizovanih i u kontrolisanim ulovima praćenih pokreta celog tela, rade se vežbe radi očuvanja, razvijanja i uspostavljanja funkcije određenih (bolnih) delova tela. Još jedan cilj kineziterapije je pomaganje pacijentu da iskoristi sve potencijale svog tela i maksimalnim oporavkom  dođe do optimalne funkcionalnosti nakon neke povrede.

Nezavisno od starosnog doba, ukupnog zdravstvenog stanja vežbača, konstitucije i fizičke spremnosti, treba voditi računa o sveukupnom zdravlju i ne ignorisati bolove u kičmi ili zglobovima. Medicinski fitnes je odlična opcija za procenu zdrastvenog stanja i utvrđivanje ograničenja usled potencijalnih bolesti, jer svaki vaš trening prati budno oko lekara.

Šta se sve leči kineziterapijom?

Svi oblici savremene, kineziterapije zasnivaju se na najnovijim saznajima iz anatomije, fiziologije, kineziologije i biomehanike. Kao poseban oblik kineziterapije, razvila se kineziprofilaksa, koja se u praksi fizikalne medicine koristi u prevenciji određenih stanja ili bolesti. 

U sklopu rehabilitacije kineziterapijom, leče se brojni mišićni, koštani, čak i kardiovaskularni problemi:

1. Ortopedske bolesti:iščašenja, uganuća, prelomi…

2. Neurološke bolesti: povrede mozga i kičmene moždine

3. Korektivne vežbe u sklopu lečenja skolioze, kifoze i ravnih tabana

4. Sprečavanje (prevencija) osteoporoze, hroničnih problema u vratnoj i lumbalnoj regiji usled nepravilnog držanja, poboljšanja psihofizičkog, socijalnog i mentalnog  zdravlja.

5. Koristi se kod sportskih povreda i rehabilitacije sportista

Koji oblici kineziterapije postoje?

Skup vežbi tokom kineziterapije i rehabilitacije podrazumeva aktivno i pasivno učešće vežbača. Aktivne vežbe se primenjuju u gotovo svim medicinskim sferama, kod mnogobrojnih patoloških stanja, ali i preventivno, i dele se na:

• Aktivne potpomognute vežbe

• Aktivne nepotpomognute vežbe

• Aktivne vežbe sa otporom

Prvi i osnovni metod kineziterapije su vežbe povećanja obima pokreta i vežbe istezanja. Istezanje je proces koiji mora da bude ritmičan, redovan i u kontinuitetu. Vežbe istezanja i vežbe snage se dele na:

• Izidinamične vežbe

• Izometrične vežbe

• Izikinetičke vežbe

Izodinamične (izotonične) vežbe

Ovaj tip vežbi se dešava tako što kontrahovanje mišića uslovljava pomeranje zglobova. Izodinamične vežbe mogu da budu koncentrične, ukoliko se mišić skraćuje kontrakcijom, i ekscentrične, ukoliko se mišić kontrakcijom izdužuje. To su uglavnom vežbe vezane za teratanu, sa opterećenjem (dizanja tegova) ili vežbe  koje se izvode pomoću mehaničkih traka.

Izometrične (tonične) vežbe

Ove vežbe se izvode tako što se mišići kontrahuju, bez pomeranja zglobnih površina i služe za održavanje snage mišića, s tim što ne povećavaju njihovu izdržljivost. Vežbe se izvode u intervalima od po 5 sekundi, sa pauzama koje traju 10 sekundi. 

Ovaj vid vežbi se prvenstveno koristi kod mišića koji su imobilisani, ne bi li se povećala vaskularizacija. Izvode se još i kod stanja koja su bolna, nakon povreda.

Izokinetične vežbe

Uz ove vežbe dolazi do kontrakcije mišića nasuprot otporu, kada se vrši maksimalan pokret. Ove vežbe su veoma dinamične i izvode se istom brzinom. Mogu se izvoditi samo na specijalnim aparatima i pomagalima koja pružaju otpor i tako dovode do testiranja i povećanja mišićne snage i izdržljivosti.

Kineziterapiju prepisuje isključivo lekar

Veliki značaj kineziterapija dobija upravo zbog toga što samo jedan pokret dovodi do sukcesivnog angažovanja i ostalih sistema organa, poput gorepomenutog kardiovaskularnog, ali i respiratornog, endokrinog i drugih. 

Sve kineziterapije su stručno vođene i nadzirane fizioterapeutima i dozirane prema potrebi vežbača, a prepisuje ih isključivo doktor, specijalista fizikalne medicine. Na taj način, predupređena je svaka komplikacija usled nedostatak saznanja o kardiovaskularnom i respiratornom sistemu vežbača, kao i njegovoj psiho-fizičkoj spremnosti da izdrži “trening”.

Koji su terapijski efekti kineziterapije?

Osim uvek bitne edukacije o izvođenju pokreta (vežbe) na bezbedan način i vežbi disanja, korisnici kineziterapija primećuju značajno poboljšanje na nekoliko planova:

• Mišići postaju snažniji i povećava se njihova elastičnost

• Povećanje pokretljivosti zglobova i stabilnost pokreta

• Poboljšanje disanja i relaksiranost nervnog sistema

• Bolje varenje i brži metabolizam

• Poboljšana cirkulacija i bolji imunitet

Svakodnevni rad sa fizioterapeutima čini da se ciljevi vraćanja i povećanja mišićne snage i pokretljivosti celog tela, ili samo povređenog ili obolelog segmenta, ostvare u veoma kratkom roku.

Uz kineziterapiju nema potrebe za invazivnim, hirurškim intervencijama, koje su mnogo skuplje i veoma često nemaju uticaj na celo telo. Kineziterapija je i lečenje, ali i preventiva, pa se njeni benefiti više ni ne dovode u pitanje.