Teslio

Pročitala sam desetak njegovih blogova i mogu vam reći ostadoh bez one tako bitne stvari, na tri slova, koja se zove dah. Ne, nije mi prvi put da me nečije pisane reči, upućene ko zna kome (ali sigurno ne meni), ovako fino nalože. Dobro ne baš…

Razbudila me je zelena svežina. Ćutim i postojim, samo reči su zaspale. Tvoji koraci polako odlaze od mene... Ali vratiće se, znam... Uskoro... Čim spreče mesečinu da zaviruje kroz prozor. Potpuno sam trezna, jer mi noćas nisi natočio čašu…

Bojim zvukovima tvoje dodire, dok se zlatno sunce znoji na ledenom bregu... Gledaš me kako se mučim i uvijam u grču dok nespretno sklanjam svoje misli od tvojih očiju. Da... Želim da ogluviš na momenat, dok moja duša pucketa…