Teslio

Slačica je biljka od koje se pravi senf, medonosna je i pčele je veoma vole. Bogata je omega 3 kiselinama, mineralima i vitaminima.

Slačica je u  narodu poznata i po imenima gorušica, senf, mustrada, ardalj, ognjica… Postoje crna I bela, a obe imaju lekovite osobine.

Crna slačica nema mirisa ali ukus joj je gorkasto kiseo, koji što je duže žvaćete prelazi u veoma ljuto.

Etarsko ulje koje se nalazi u semenu slačice može da se koristi kao antiseptik, ipak ovo ulje u rukama laika može da izazove kontraefekat, čak i trovanje.

Prah od slačice se u narodnoj medicine koristi za bolesti disajnih organa, bronhitis, lakše zapalenje pluća, a koristi se u vidu kupke ili obloga.

Nakon korištenja obloga koža mora dobro da se opere da ne bi iritiralo kožu.

Bela slačica poreklo vodi iz Indije i od semena ove slačice se dobija senf koji su prvi počeli da prave još i stari Rimljani.

Ulje bele slačice se koristi kao veoma delotvoran lek protiv zatvora, blagotvorno deluje i na dijabetes, nesanicu, reumatizam, bolesnu jetru…

Od minerala najbogatija je fosforom, kalijumom, kalcijumom. Sadrži vitamin A i tiamin, i veoma je bogat izvor omega 3 masnih kiselina.

U kulinarstvu se koristi za kiseljenje povrća, ali i u jelima kojima želite dati malo pikantnosti.

Teslio.com