Мали принц

Kategorija: Glavna
Tagovi: Mali Princ, Fantastika

Мали принц

 

Мали је принц стајао на својој планети и бројао звездице, када се појавила овца:

-        Помери се мало, није ово само твоја планета.

-        Извините госпођа-Овцо, нисам Вас запазио.

-        А ти си значи тај Мали принц?

-        Неее?! Само сам мислим – мали.

-        Па откуд онда овде, у свемиру?

-        Не знам, мислим да сам умро једног дана, и одонда седим овде и бројим звездице. Мало је хладно, зар не?

-        Нe, мени није са мојим крзном! Него – зашто си умро?

-        Не знам – од почетка није ваљало: лоше сам дисао, секли су ми срце и уграђивали неке пластике, држали стално на апаратима. Не знам – баш сам се трудио, и да дишем и да куцам. Најтеже ми је било због маме – она је све време мислила да је то њена кривица, то што не умем да се пробудим, да ме је она криво родила. Покушавао сам да отворим очи и осмехнем се, да јој намигнем, али су очи биле као од бетона. 

 

И видиш, није ишло. Било ми је све хладније, лед се скупљао око мене, у мени; стално су ме обилазили ти људи, прозирни и црни, а срце куцало као из седме собе. Већ су ме звала нека нова деца на бескрајне ливаде без Сунца; и био бих отишао, одмах – уморио сам се од дисања; али је мама била ту, нисам имао срца да јој побегнем. Једном кад је заспала, ја сам се искрао. Сањала је да ме неће наћи, и кад се пробудила – тако је и било.

 

Тешко ми је без њих: хоће ли умети сами, треба још да порасту, чекају их велики ратови. Лакше би им било да сам ја тамо.

 

Nema objavljenih komentara.


Prijavite se da biste objavili novi komentar
dulebg
SERBIA
posmatrach